Србија се обавезала да повећа цену струје за најмање седам одсто од 1. октобра ове године, наводи се у документу који је данас објавио Међународни монетарни фонд (ММФ), а који садржи преглед мера које ће власти Србије реализовати у наредних 36 месеци.
Документ, који објављује ММФ, садржи и Програмску изјаву коју су потписали премијер Ђуро Мацут, гувернерка Наросне банке Србије Јоргованка Табаковић и министар финансија Синиша Мали 20. јуна.
„Планирамо да имплементирамо повећање регулисане (кућне) тарифе за струју од најмање седам одсто од 1. октобра 2025. године“, наводи се у Програмској изјави и најављује план за „следеће повећање регулисане тарифе за струју најкасније до 1. октобра 2026. године“.
Поскупљење струје би требало да буде „најмање инфлација плус један процентни поен“, додаје се у наведеном документу.
Разлог за поскупљења је, како наводе власти, „побољшање финансијске позиције Електродистрибуције Србије и потреба за инвестицијама у енергетску инфраструктуру“.
Осим струје, поскупљиваће и путарине, јер се власт обавезала да „донесе одлуку о повећању путарина на аутопутевима од јула 2025. године“ и да их „повећава годишње уочи летње сезоне за најмање стопу инфлације“.
Та мера је већ примењена.
Планира се и увођење потпуно нове путарине – за камионе на регионалним путевима, па би до септембра ове године требало би да буде развијен предлог за „увођење путарине за камионе на регионалним путевима како би се повећали приходи у складу са потребама одржавања путева“.
Власти су се обавезале да ће поштовати „специјално фискално правило“ које ограничава укупан износ плата у јавном сектору на максимално 10 одсто од вредности целе српске економије.
То значи да колико год да расте економија, толико могу да расту и јавне плате – али не више од тог процента.
„Очекујемо да маса јавних плата буде 10 одсто БДП у 2025. години, у складу са специјалним фискалним правилом, наводи се у документу.
Практично, власт не може да повећа плате у јавном сектору ад хоц, већ мора да води рачуна да укупан износ свих јавних плата не пређе ову границу и та обавеза важи током целог периода аранжмана са ММФ, до 2027. године.
Што се пензија тиче и ту се власт одрекла права да их повећава по својој вољи, па ће се оне увећавати искључиво према аутоматској формули која је дефинисана у Закону о пензијском и инвалидском осигурању.
„Повећања расхода за пензије ће стриктно следити годишњи механизам индексације дефинисан у пензијском закону, и неће бити повећања пензија ‘преко реда’ нити бонус исплата пензионерима“, стоји у списку обавеза коју је потписала власт у Београду.
Према изјави, власт се одрекла могућности да у току године даје додатне новчане помоћи пензионерима изван редовне пензије.
Оба та ограничења представљају начин контроле јавних расхода и спречавања популистичких мера које би угрозиле стабилност државних финансија.
Власт се, такође, обавезала да „фискални дефицит неће бити већи од три одсто БДП током 2025-27“, а после тога, „током 2028-29 циљаће се дефицит од не више од 2,5 одсто БДП“.
Један од најамбициознијих циљева односи се на Пореску управу Србије, па је квота за запошљавање за 2025. годину повећана на 1.000 сталних и 800 привремених запослених, наводи се у документу.
Разлог за овако велико запошљавање је, објашњава се у документу, „значајан ХР притисак због таласа пензионисања и потребе да се усклади знање особља са предстојеће имплементацијом ЦОТС ИТ система“.
До краја 2025. године требало би да буде усвојен „план реструктурирања ЕПС“, а такође се планира и „убрзање имплементације плана реструктурирања ЕПС“, пише у документу.
Од марта 2026. године власти ће „годишње објављивати податке о вредности набавки по посебним законима“, што треба да повећа транспарентност у јавним набавкама које су тренутно изузете од стандардних процедура.
До јула 2026. године Министарство финансија ће по први пут објавити „извештај о пореским олакшицама“, што треба да открије колико буџет кошта постојећи систем пореских повластица.
Народна банка Србије се обавезала да „одржава рестриктивну монетарну политику“ све док се инфлација трајно не стабилизује око циљане вредности од три одсто.
Програмска изјава, потписана 20. јуна, део је аранжмана са ММФ који се назива „Инструмент за координацију политика“ и који траје 36 месеци.
За разлику од претходних аранжмана, овај не подразумева финансијску подршку Фонда, већ представља вид „сертификације“ економске политике Србије.
Следећи преглед имплементације договорених мера планиран је за октобар ове године.
Foto: Nova.rs, Shutterstock
