У време највеће друштвене кризе под актуелним режимом, догодио се и један преседан: недавно је одлучено да минимална зарада од 1. октобра буде ванредно повећана са 457 на 500 евра.
Преговори о редовном повећању минималца тек следе и почеће за нешто више од месец дана, што се очекујем крајем августа или почетком септембра.
Држава је већ поставила своју границу: од 1. јануара минималац би требало да износи 550 евра. Синдикалци поздрављају свако повећање, а из Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) поручују да ће тражити и већи износ од 550 евра.
Може се рећи да је држава сада између две ватре – с једне стране жели да поправи животни стандард грађана повећањем минималне зараде, која постаје све тања услед раста инфлације, док с друге стране има проблем да задржи инвеститоре који све чешће прерачунавају исплативост улагања, јер Србија за њих више није земља јефтине радне снаге.
Саговорници Данаса истичу да је ванредно повећање минималца дефинитивно изненађење које има „политички призвук“ у тренутку друштвене кризе и покушаја актуелног режима да задржи или привуче одређени број гласача вишом платом.
Сматрају да ће део тих трошкова сигурно преузети држава, односно републички буџет, а део ће пасти на послодавце који у последње време све више напуштају Србију.
Министар финансија Синиша Мали је рекао да ће предложити да се неопорезиви део плате повећа на 34.322 динара.
Минимална зарада са политичким призвуком утицаће и на инфлацију
Подсетимо, само ове године престала је са радом италијанска фабрика Бенетон у Нишу, затим најављено је затварање фабрике Леони у Малошишту, и немачка компанија Дрекслмајер из Зрењанина такође је најавила затварање погона. Поједине су смањиле број радника, међу којима су Џонсон Електрик, Фалк Ист, Аптив.
Главни разлози су: светска економска криза због Трампових царина, пад потражње у ауто-индустрији, губитак субвенција, али и повећање минималца.
Економиста Саша Ђоговић каже да ванредно повећање минималне цене рада нико није очекивао, што, како наводи, додатно указује на непредвидивост институционалног амбијента у којем привредници послују.
Истиче да таква неизвесност ствара додатни притисак на послодавце, и домаће и стране, који у својим плановима нису рачунали на овакву одлуку.
Према његовим речима, такве одлуке, донете ад хоц, нарушавају основне принципе предвидивости пословног окружења.
„Могло се очекивати повећање од јануара, то није спорно. У том случају би послодавци могли да га укалкулишу у пословне планове за наредну годину. Али октобарско повећање представља ванредни издатак, додатни шок за послодавце“, каже Ђоговић за Данас.
Ђоговић упозорава да ванредно повећање минималне зараде има и политичку позадину, не само економску.
„У условима дубоке друштвене кризе, актуелна влада покушава да придобије део гласачког тела или макар задржи своје језгро путем одређених ‘мамаца’. Један од тих мамаца је ванредно повећање минималне зараде“, истиче Ђоговић.
Упозорава да иако ће се повећање минималца позитивно одразити на куповну моћ, али што ће, с друге стране, додатно хранити инфлацију.
„Она подстиче тражњу изнад планираних оквира, чиме постаје још један непланирани извор инфлације. Инфлациона ‘аждаја’ и даље није савладана, иако је формално под контролом“, каже Ђоговић.
Прогнозира да ће инфлација ове године остати на вишем нивоу и да ће се кретати између четири и 4,5 одсто.
Наглашава да тренутне одлуке подривају напоре Народне банке Србије, додајући да уместо системског сузбијања инфлације, стално имамо ад хоц потезе који дезавуишу напоре НБС да рестриктивном монетарном политиком држи инфлацију под контролом.
Ђоговић наводи да ће држава вероватно преузети део тог финансијског терета на себе, али ће тиме трпети буџет, док ће део пасти на послодавце који имају све више проблема у пословању.
Говорећи о текстилној и обућарској индустрији, Ђоговић упозорава да су то радно интензивне гране које су већ под притиском.
„Повећани су сви трошкови пословања, не само трошак рада. У таквим делатностима капитал се сели тамо где су јефтинија радна снага и нижи оперативни трошкови, што доводи до процеса деинвестирања“, наводи Ђоговић
За индустрију ауто-компоненти, која зависи од страних наруџбина, ситуација је додатно компликована, додаје Ђоговић, наводећи да се они суочавају са падом поруџбина, што уз раст трошкова и престанак субвенција значи да морају да ‘одсецају’ делове свог пословног организма, као што је случај са фирмом Леони, како би одржали остатак производње.
Синдикати: Време је да се минимална зарада укине
На питање да ли је реално да држава од 1. јануара одобри већи минималац од 550 евра, колико је најавила, а на чему ће инсистирати СССС, председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић каже да је време да се минимална зарада укине и да се говори о „заради за живот“, односно приходу који реално може покрити основне животне трошкове.
„Што се тиче минималца, претходних година било је великих обећања, али се она у пракси нису остваривала, па се сада фактички касни са повећањем. Ми заговарамо примену минималне зараде искључиво у ванредним условима, када привреда и предузећа трпе значајне потешкоће, како је то и законом прописано. У нормалним условима, треба уговарати зараду која омогућава достојанствен живот, а не ослањати се на минималац као стандард“, истиче Цветановић.
Истиче да данас имамо ситуацију да је просечна плата око 1.000 евра, док је минималац упола мањи, око 500 евра, и велики број људи управо за ту минималну зараду и ради.
„Како да се преживи с тим износом, када је потрошачка корпа преко 100.000 динара?“, упитао је Цветковић.
На питање да ли је ванредно повећање минималца изненађење, Цветановић каже да јесте с обзиром на то да раније није било могуће договорити ни повећање од пет одсто, док сада сведочимо другачијој политици.
„Можемо нагађати да је оваква одлука мотивисана жељом да се побољша стандард радничке класе, али могуће је и да се иза ње крију шири друштвени и политички разлози, с обзиром на актуелна дешавања у земљи“, рекао је Цветановић.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС) Ранка Савић сматра да сигурно има простора за веће повећање минималне зараде од 1. јанура, тим пре што представници власти тврде да је незнатан број оних који примају минималац.
„Простор се може наћи у повећању неопорезивог дела зараде. Уколико нам буџет стоји тако добро, зашто се то не уради?“, упитала је Савић.
Подсећа и на чињеницу да преговори око минималне цене рада одавно нису преговори него одлука једног човека и да синдикати у томе не треба да учествују.
Послодавац: Повећање минималне зараде долази у никад тежем времену
Предузетник и власник компаније „Билицзки“ у области текстилне индустрије Рудолф Билицки на питање како послодавци подносе повећање минималне зараде одговара да је она дошла у тренутку када су у текстилној индустрији „никад тежа времена“.
„Никада нису била тежа времена за текстилну индустрију. Наш стратешки циљ тренутно није развој, већ пуко преживљавање. До сада смо успевали да издржимо, али то постаје све теже“, каже Билицки.
Истиче да с аспекта запослених, повећање плата свакако јесте добра вест и додаје да он то начелно подржава. Међутим, како додаје, из угла послодавца, све се своди на математику – приходи и расходи морају бити у равнотежи.
„У тренутним условима, о тој равнотежи не можемо ни да говоримо. Они који имају резерве још увек могу да ублаже последице кризе“, навео је он.
Указује да је криза и светска, али и домаћа, и да дефинитивно то економија осећа. Билицки истиче да повећање минималне цене рада послодавци доживљавају као ново повећање трошкова, који су већ увећани због светске и домаће кризе.
„Видимо и да држава покушава да стабилизује буџет, пошто су смањени промети углавном у свим гранама, али дефинитивно да сада због ових друштвених превирања државна каса трпи, ја то (повећање минималне зараде) доживљавам као неко допунско пуњење државне касе“, рекао је Билицки.
Додаје да то јесте легитимно и да држава има право да тражи додатне изворе прихода, али се поставља питање на који начин се то спроводи.
„Да је намера била искључиво да се помогне запосленима, онда би, примера ради, држава повећала минималац, али би задржала доприносе и остале намете који иду на терет послодавца на том нивоу“, закључио је Билицки.
Foto:Shutterstock/BY-_-BY
Сузана Пељто Данас
