Vlada Srbije odlučila je da se umeša u tržište i Uredbom ograniči marže trgovaca. Međutim, ekonomisti upozoravaju da kao što nas je regulisanje ranije dovelo do najskupljeg goriva u regionu, tako i novo ograničenje marži preti da „zacementira“ cene umesto da ih obori.
Od 1. septembra na snagu je stupila nova Uredba Vlade Srbije o ograničavanju trgovačkih marži, koje sada ne smeju da prelaze 20 odsto za 23 grupe proizvoda.
Već prvog dana pokazalo se da su neke cene zaista spuštene, ali i da su neke druge porasle.
Iako je, prema rečima zvaničnika, mera usmerena ka zaštiti proizvođača, distributera i potrošača, mnogi ekonomisti smatraju da taj scenario nije toliko realan.
Dodatno, Uredba je ograničena na šest meseci, što znači da će ova mera do tada biti aktivna, pa se postavlja pitanje šta će biti nakon toga i da li ovakva akcija države može da dovede do trajnog rešenja ovog problema.
Pavle Medić iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) za Danas navodi da mera fiksiranja marži koja važi od 1. septembra ne predstavlja nikakvu novinu, već nastavak politike započete još 2022. godine kada su prvi put regulisane cene goriva, a povremeno i pojedinih proizvoda široke potrošnje.
„Takve intervencije nisu specifične samo za Srbiju, već su ih koristile i druge zemlje u regionu, ali iskustva nedvosmisleno pokazuju da one nigde nisu dale trajne rezultate“, ukazuje on.
Efekat snižavanja cena javlja se eventualno u prvim nedeljama, tvrdi Medić dodajući da se dugoročno posledice pokazuju kao štetne.
„Sama priroda mere vodi u tu zamku – određivanje maksimalnih cena u uslovima ograničene konkurencije stvara sidro koje olakšava prećutnu koordinaciju među trgovcima“, upozorava naš sagovornik.
Umesto da se cene obaraju konkurencijom, kako kaže, one se cementiraju na nivou koji država propisuje.
„To najbolje ilustruje primer goriva u Srbiji, gde su umesto jeftinijeg derivata potrošači dobili najskuplje gorivo u regionu i trajno zamrznuto tržište“, podseća Medić.
Dodatni problem, prema njegovim rečima, leži u odnosu između velikih trgovinskih lanaca i dobavljača.
„U situaciji kada im se marža administrativno ograniči, lanci ne preuzimaju teret na sebe već ga prenose naniže kroz lance snabdevanja, što smo videli u praksi već prvog dana važenja Uredbe. To rade tako što od dobavljača traže dodatne rabate, produžavaju rokove plaćanja ili uslovljavaju plasman proizvoda većim troškovima marketinških i logističkih usluga“, ukazuje on.
Na taj način formalno poštuju uredbu, kaže Medić, ali faktički održavaju sopstvenu profitabilnost prenošenjem pritiska na proizvođače.
„Posledica je da manji i slabiji dobavljači gube mogućnost da opstanu na tržištu, dok veliki igrači u odnosu na njih dodatno jačaju svoj položaj. U praksi, ograničavanje marži tako ne štiti potrošače, već destabilizuje dobavljački sektor i dugoročno smanjuje ponudu“, poručuje Medić.
On dodaje da treba imati u vidu i širu institucionalnu sliku.
„Ovakva mera je tehnički i administrativno zahtevna, a kapaciteti za njeno sprovođenje u Srbiji su ograničeni, da ne kažem da ne postoje. Suština ekonomske politike trebalo bi da bude u otkrivanju, procesuiranju i sprečavanju kartelskog ponašanja kao vida povrede konkurencije, za koje je i Komisija za zaštitu konkurencije imala osnovanu sumnju kada je u oktobru 2024. pokrenula postupke protiv nekoliko velikih lanaca“, podseća naš sagovornik.
Međutim, kako dodaje, ishod tog postupka do danas nije poznat, što jasno ukazuje „na nizak kapacitet sprovođenja bilo koje politike“.
„Dok institucije ćute, mere poput fiksiranja marži samo zamagljuju pravi problem – da se konkurencija ne odvija slobodno i da dominantni akteri mogu da oblikuju tržište po sopstvenim pravilima. U takvom okruženju, administrativno ograničavanje cena ne može doneti održivo rešenje, već produžava neefikasnost, neizvesnost i dodatno narušava tržišne odnose“, zaključuje Medić.
Ekonomski analitičar Bogdan Petrović kaže da je još rano da se sagledaju svi efekti ovih mera.
Međutim, on dodaje da su slične mere pokušane u Mađarskoj i Rumuniji, ali da je njihova efikasnost bila ograničena na nekoliko meseci.
„Pre svega, veliko je pitanje i da li se ovakvom uredbom reguliše tržište mimo zakona i Ustava, pošto ne postoje nikakve vanredne okolnosti na tržištu koje bi opravdale uvođenje mera kojima se administrativno uređuje postupak određivanja trgovinskih marži“, upozorava Petrović.
Možda bi bilo mnogo opravdanije da se država opredelila da usvoji zakon o nelojalnoj trgovačkoj praksi, smatra naš sagovornik.
„To bi bilo u skladu sa direktivama EU, kada je već punih usta o evropskim integracijama kao opredeljenju naše zemlje. Usvajanje takvog zakona najavio je predsednik Vučić za kraj godine. Pitanje za vlast je što nije ranije krenula u postupak pripreme i usvajanje tog zakona, nego se bavila kozmetičkim akcijama tipa ‘Najbolja cena’, kao za vreme mandata ministra Momirovića, koje su ispale potpuno promašene“, ukazuje Petrović.
Trgovci su, prema njegovim rečima, na ovu Uredbu reagovali relativno korektno.
„Određene cene su snižene, ali su zato nestale i sve akcije koje su nudile trgovine, a što je stanovništvo masovno koristilo prilikom kupovine posebno neprehrambenih artikala, koji imaju duži rok trajanja“, navodi on.
Administrativno uređivanje tržišta na duži rok može dovesti samo do većih problema, upozorava Petrović.
„Na primer, ‘prepakovaće’ se roba u nova pakovanja, različita po težini, neki proizvodi će dobiti druge nazive i slično, pa će potrošači plaćati opet po starom. Pored toga, administrativno uređivanje marži će destimulisati otvaranje novih trgovina, a jedino rešenje za trajno niže cene je povećana konkurencija na tržištu“, naglašava on.
Dobra ilustracija toga je, kako kaže, dolazak nemačkog lanca „Lidl“ koji je, pre svega, nižim cenama uspeo da u kratko vreme dođe blizu drugog mesta po visini prometa u trgovini.
„Veliko pitanje je da li bi se taj lanac uopšte pojavio da se marže u trgovinama administrativno uređuju. Pored toga, Srbija će verovatno imati veliki pritisak iz EU da se od tih mera odustane i da se primenjuju mere koje se propisuju direktivama EU o nelojalnoj trgovačkoj praksi“, zaključuje Petrović.
Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/MO
Vojislav Stojsavljević Danas
