Само прошле недеље Влада Србије упутила је Народној скупштини да прихвати предлоге закона о задуживању земље у укупном износу од око 410 милиона евра.
Србија се задужује код Европске инвестиционе банке (ЕИБ), Међународне банке за обнову и развој, Немачке развојне банке (КфW) и Француске агенције за развој, пише Данас.рс.
Од Европске инвестиционе банке држава позајмљује 100 милиона евра за модернизацију железничке пруге Ниш-Димитровград.
Финансијски уговор између Србије и Европске инвестиционе банке открива један важан податак: цена модернизације пруге Ниш–Димитровград готово се удвостручила од прве процене вредности пројекта из 2017. године. Тада је пројекат процењен на 268 милиона евра, а данас та цифра достиже чак 502 милиона.
Србија је од Европске инвестиционе банке већ узела 2018. године кредит у износу од 134 милиона евра за модернизацију ове пруге, а сада повлачи остатак од 100 милиона евра.
Од нове цене коштања од 502 милиона евра, 234 милиона евра обезбеђује се кредитима ЕИБ, 162,08 милиона евра из буџета Србије, а 105,92 милиона евра је донација Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WБИФ).
Затим, Србија се задужује и код Међународне банке за обнову и развој у износу од 27,2 милиона евра за модернизацију пореске управе која годинама кубури са недостатком радне снаге па је циљ модернизације да растерети радника и пренсе део посла на машине.
Задужујемо се и код Немачке развојне банке (КфW) у износу од 135 милиона евра за реформу сектора енергетике и заштите животне средине.
Србија је два зајма узела и од Француске агенције за развој. Први кредит, у износу од 12 милиона евра, намењен је Електромрежи Србије за реконструкцију и дигитализацију постројења РП 110 кВ Панчево 1, при чему држава преузима улогу гаранта.
Други, знатно већи зајам од 135 милиона евра, одобрен је за спровођење политике зеленог раста. Реч је о другој кредитној линији, јер је држава раније већ повукла једну траншу и истом износу од 135 милиона евра.
„Јавни дуг од доласка актуелне власти више него удвостручен“
Економиста Божо Драшковић оцењује да економска политика коју у последњих 12-13 година води Александар Вучић, а не Влада Србије, заснива се на сталном увећању задужености државе. Како наводи, јавни дуг Србије је у том периоду више него удвостручен.
„Ако је јавни дуг након што је он дошао на власт износио око 14 милијарди евра, данас се попео на око 40 милијарди“, каже Драшковић за Данас.
Цео текст прочитајте на сајту Данас.рс.
Đuro Macut, Sednica Vlade Srbije Foto:FoNet/Slobodan Miljević
