Шта грађане највише буни у процесу легализације, консултују и адвокате: „Држава у неким случајевима може и да одузме нечији дом“
Интересовање за пријаву нелегалних објеката је, према информацијама Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, велико. Грађани су у прва два дана од почетка пријаве пријавили више од 50.000 нелегалних објеката.
Подсетимо, према проценама, у Србији постоји око пет милиона нелегалних објеката, од чега је више од половине оних који немају уписано право својине.
Нелегални објекат може пријавити физичко лице, правно лице, инвеститор или управник зграде, преноси Данас.рс.
Када је реч о имовини, могу се пријавити кућа, стан, пословни простор, помоћни објекат (гаража, шупа, радионица…), као и доградња или надзиђивање.
Нелегални објекти могу да се пријаве на три начина: преко онлајн платформе, у свим општинама и у више од 580 објеката Поште Србије.
Министарка Александра Софронијевић изјавила је у уторак да највећи број грађана бира да пријави нелегалне објекте преко онлајн платформе „Свој на своме“ и да је око 55 одсто укупних пријава стигло на овај начин.
Међутим, поједини грађани жалили су се да је овај сајт у појединим тренуцима био у застоју.
Софронијевић је објаснила да је до одређеног успорења дошло због великог броја корисника који су истовремено приступали платформи, али да „застоја у раду није било“.
За оне којима је потребна помоћ, на Јутјуб налогу „Свој на своме“ налазе се видео-упутства.
Према речима министарке Софронијевић, систем је аутоматизован и није остављен простор за грешку – уколико се она догоди, поступак се обуставља и све се покреће из почетка.
У целој Србији отворена су 1.362 пункта за подршку грађанима. Укупно 4.600 људи у општинама и на шалтерима Поште ангажовано је да помогне грађанима у овом процесу.
Грађани се за помоћ јављају и адвокатима: Шта их највише буни?
Међутим, иако је држава обезбедила и пунктове и људе за помоћ грађанима, нејасноће у вези са Законом о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретности су велике, па се грађани јављају и адвокатима.
Адвокат Ана Тодосијевић каже да им се грађани јављају јер, пре свега, нису сигурни на који начин ће се закон примењивати.
„Имају више недоумица, најпре, јер није реч о правој легализацији, где се објекти проверавају и урбанистички и технички, већ само о евиденцији фактичког стања и власништва. То значи да објекти формално остају плански и технички неусклађени, подложни правилима урбанизма за будуће радове“, објашњава Тодосијевић за Данас.
Такође додаје да грађанима није јасно како ће се третирати поступци легализације које су неки од њих покренули пре више од 10, 15 или 20 година и шта ће бити са до сада исплаћеном, у појединим случајевима, како каже Тодосијевић, високом накнадом.
„Још једна ситуација плаши грађане, а то је случај када су изградили објекте на земљишту на којем нису уписани као имаоци права у катастру непокретности. Имамо више судских спорова за утврђивање права на земљишту, али се ти поступци неће окончати у року предвиђеном за подношење пријаве за легализацију“, указује Тодосијевић.
Самим тим, како наводи, ситуација је нешто компликованија, па су грађани забринути. Међутим, објашњава, то неће умањити њихова права по новом закону, већ ће морати да достављају додатну документацију.
Адвокат Марко Анђелковић Слијепчевић наводи да је интересовање грађана за пријаву нелегалних објеката велико.
Грађани им се најчешће обраћају са питањем шта им је потребно од документације, а њихова препорука је да предају све што имају — уговор, решење о наслеђивању, било који писани акт који их доводи у везу са том непокретношћу.
На питање шта их највише буни, Анђелковић Слијепчевић каже „да их не буни ништа, да су сви срећни и задовољни и верују да ће легализовати своју кућу“.
Адвокат Гордана Михаиловић рекла је да би сви власници нелегалних и неуписаних објеката требало да поднесу пријаву Агенцији за просторно планирање и урбанизам Србије, јер може да се деси да се неко други пријави и упише као власник ако постоји „конкуренција“ права на истој непокретности.
„Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима не дефинише услове и критеријуме на основу којих ће Агенција утврдити да је лице које се пријавило за неку непокретност и њен власник“, рекла је Михаиловић за Бету.
Држава, како је навела Михаиловић, има намеру да све нелегалне објекте укњижи и на њима упише власнике, па ће на евидентираним објектима на којима нико није пријавио власништво, због необавештености, незнања или сиромаштва, држава уписати власника парцеле на којој је објекат подигнут као власника и објекта.
Међутим, може уписати и себе као власника, чиме би на овај начин могла да одузме нечији дом, упозорава Михаиловић.
Шта је потребно од података и документације?
За пријаву грађанима је потребан број личне карте и ЈМБГ, број катастарске парцеле или адреса, подаци о објекту (да ли је кућа, стан, помоћни објекат, али и детаљи попут сутурена, поткровља, приземља…).
Затим су потребни докази о праву на земљишту или објекту, односно имовинско-правна документација, фотографија, а ако је корисник у браку, може додати и изјаву о заједничкој имовини супружника.
Пријава траје 60 дана, односно до 5. фебруара 2026. године.
Подносиоци пријаве за евидентирање нелегално изграђених објеката дужни су да плате накнаду која се, у редовним случајевима, обрачунава у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта.
Висина овог трошка утврђује се на основу званичног зонинг плана локалне самоуправе у којој се објекат налази
Foto: Shutterstock/Radovan Vujovic
Аутор:
