Шта нова правила ЕУ о храни значе за Србију – без меса нема „сланине“
Строжи прописи Европске уније о производњи и означавању хране могли би да утичу и на цене у Србији. Иако су домаћи произвођачи у великој мери усклађени са тим правилима, нови трошкови су извесни, каже за РТС Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије. Иначе, називи попут „сланина“ или „одрезак“ неће моћи да се користе за биљне производе.
Европска унија поново мења правила игре на тржишту хране – не само за произвођаче у државама чланицама, већ и за све који желе да извозе на то тржиште. Нови прописи које је подржао Европски парламент имају за циљ јачање положаја пољопривредника, али и увођење строжих стандарда у означавању производа и већу транспарентност у ланцу снабдевања.
Једна од најзначајнијих новина односи се на забрану да се називи попут „сланина“ или „одрезак“ користе за производе који не садрже месо.
Секретар Удружења за сточарство Привредне коморе Србије Ненад Будимовић истиче у разговору за РТС да је реч о очекиваном кораку.
„Месо и млеко, односно анимални производи, увек су у фокусу јер су најосетљивији – од производње до конзумације. Ово је логичан след регулативе која има за циљ да уреди тржиште“, каже Будимовић.
Наглашава да прописи имају двоструку улогу.
„Циљ је да се заштите и произвођачи и потрошачи. Посебан фокус је на трговачким уговорима између произвођача и великих трговинских ланаца“, објашњава Будимовић.
Нови изазови – амбалажа и екологија
Поред декларисања, све већи значај добија и заштита животне средине. Очекују се промене у начину паковања производа, укључујући смањење употребе пластике.
„Амбалажа ће морати да се мења. Све се више говори о укидању малих пластичних паковања и преласку на биоразградиве материјале. То ће захтевати додатна улагања“, наводи Будимовић.
Додаје да ове промене неће ступити на снагу одмах, јер је реч о захтевном и скупом процесу.
Колико су домаћи произвођачи спремни
Када је реч о српским произвођачима, Будимовић оцењује да су они који већ извозе у Европску унију углавном спремни.
„Око 90 одсто пословања већ је усклађено са правилима Европске уније. Неки наши стандарди су чак и строжи. Највећи изазов биће улагања у екологију и нову амбалажу“, истиче Будимовић.
Додаје да промене у означавању производа неће бити драстичне. „То су више надоградње постојећег система, не очекују се радикалне измене у производњи“, каже Будимовић.
Да ли следи раст цена хране
Иако се нове регулативе уводе са циљем уређења тржишта, њихов ефекат на цене хране готово је известан.
„Поскупљења су неминовна, не само због регулативе већ и због раста цена енергената, ђубрива и проблема у транспорту“, упозорава Будимовић.
Према његовим речима, јаснија слика могла би да се види након жетве пшенице.
„Сви кључни инпути су поскупели и то ће се неминовно одразити на крајњу цену производа“, каже саговорник РТС.
Прехрамбена сигурност као приоритет
Глобални поремећаји додатно су указали на значај домаће производње хране.
„Важно је да јачамо сопствену производњу. Видимо колико брзо долази до поремећаја на глобалном тржишту – од геополитичких криза до болести животиња“, наглашава Будимовић.
Подсећа да прехрамбена сигурност има шири значај.
„То није само економско питање, већ и питање безбедности државе“, закључује Будимовић.
Схуттерстоцк/Алесиа.Биерлиезова
Аутор:
