Три кандидата за куповину руског удела у НИС-у
epa12441966 The NIS company logo is seen in Belgrade, Serbia, 09 October 2025. U.S. sanctions targeting the Gazprom Neft-owned Naftna Industrija Srbije (NIS) have cut off the nation's primary crude oil supply, threatening to halt its only refinery and sparking fears of an energy crisis. EPA/ANDREJ CUKIC
Како сада ствари стоје, мало је вероватно да ће Нафтна индустрија Србије добити лиценцу из Сједињених Америчких Држава за слободан наставак рада, а јасно је и да постоји више кандидата за куповину руског удела у овој компанији. Судећи по оном што смо могли чути, преговори су почели, а у игри су три потенцијална купца. Један је спреман да издвоји 1,4 милијарде евра.
НИС не може да остане у већинском руском власништву, а судећи по изјави председника Србије Александра Вучића, у року од 50 дана, Руси морају да продају контролни пакет акција у тој компанији. Судећи по званичним изјавама, воде се преговори о продаји 56 одсто руског удела у НИС-у.
Србија је, као један од потенцијална три купца, спремна је да понуди 1,4 милијарде евра. То произилази из амандмана које су данас усвојили чланови Одбора Скупштине Србије за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, на Предлог закона о буџету за 2026 годину.
Међу усвојеним амандманима нашао се и онај којим се предвиђа набавка финансијске имовине до износа до 164 милијарде динара у циљу обезбеђења енергетске сигурности. Наиме, у образложењу за усвајање амандмана наведено је да је у циљу обезбеђења енергетске сигурности и стабилности земље потребно предвидети набавку финансијске имовине до износа 164.000.000.000 динара (1,4 милијарде евра), као и обезбедити финансирање те намене. Реч је заправо о новцу који би држава дала за НИС.
Председник државе Александар Вучић навео је пре два дана да ће Србија дати највећу понуду за руски удео у НИС-у и да је спремна да плати највише. Овај сценарио ће, међутим, уследити уколико не дође до потписивања купопродајног споразума између Руса и потенцијалног купца у наредних 50 дана. Србија би у том случају увела принудну управу, а потом и понудила највећи цену, што је потврђено данашњим усвајањем амандмана у Скупштини Србије.
Ипак, ова најава Вучића делује као последња опција, по ономе што смо до сада могли чути, иако Србија има право прече куповине.
Мађарски купац – МОЛ
Као потенцијални купац, међутим, наводи се и мађарски МОЛ.
Наиме, током напетих преговора око продаје дела акција НИС-а, Руси су се, према писању медија, надали да ће њихов удео откупити мађарски „Мол“, односно тамошњи премијер Виктора Орбана. Међутим, план је био да та компанија купи 11,3 одсто акција НИС-а, а не комплетан руски удео.
Данас је шеф кабинета мађарског премијера Гергељ Гуљаш изјавио да су у току разговори о могућности да мађарска нафтна и гасна компанија МОЛ купи удео у српском НИС-у.
“Уколико се постигне договор, трансакција би била нормална тржишна операција”, рекао је он, али и нагласио да су разговори у раној фази, како преноси Ројтерс.
Такође, мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто најавио је јуче у Београду, после састанка са министарком рударства и енергетике Дубравком Ђедовић Хандановић, да ће компанија МОЛ 2,5 пута повећати извоз нафте у Србију и поручио да ће Мађарска употребити сва расположива средства како би помогла нашој земљи у снабдевању нафтом
Купац из Абу Дабија – АДНОЦ
Руси, међутим, не преговарају само са комшијама Мађарима. Потенцијални купац је и нафтна компанија из Абу Дабија – АДНОЦ (Abu Dhabi National Oil Company). У питању је енергетска компанија у власништву Уједињених Арапских Емирата, која покрива цео ланац вредности у нафтном и гасном сектору.
Ипак, поводом ове опције могуће купопродаје, аналитичар брокерске куће ИПОПЕМА-Сецуритиес Владан Павловић, подсетио је недавно да су Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) чланица БРИКСА, а да је Абу Даби након увођења санкција Русији, постао глобални центар број један за руски капитал.
„Капитал из Русије се тамо слива успешно, чак и без посебног противљења запада, а трансакције са руским банкама се обављају, иако је у последње време дошло до пооштравања контроле и блокада рачуна појединим руским компанијама, којих у тој земљи има више од 4.000. Земља је била и остала кључни савезник у борби за одржавање функционисања руске економије, упркос највећем броју санкција икада уведених једној земљи“, истакао је Павловић.
Он је подсетио и да УАЕ настоје да себе представе као вредног посредника у сукобу, посебно у односима са САД и да је председник УАЕ Мохамед бин Зајед путовао у Москву да се састане са Путином у августу, што је била његова друга посета Русији за мање од годину дана.
Павловић је такође указао да „УАЕ, иначе, не крије од Запада однос према Русији – играју на обе стране, јер имају огромне резерве готовине“.
Foto:EPA/ANDREJ CUKIC/EPA/ALI HAIDER/Shutterstock
Ана Марковић НОва
