Власт тврди да је деоница безбедна

Бројни проблеми од самог старта прате новоотворену деоницу ауто-пута од Паковраћа до Пожеге – конкретно зону тунела Муњино брдо, на аутопуту Е-763. Осим тога што је отворена пре него што је у потпуности завршена и без употребне дозволе, свако мало деоница буде затворена јер се радови изнова и изнова настављају. Последњи у низу проблема јесте клизиште и тврдње инжењера да се надвожњак убрзано урушава. Саговорници Нове кажу да се ради о објекту који је направљен на погрешном месту у погрешно време, те да овакве ситуације не треба да нас чуде, али да је страх јавности оправдан.

Деоница од Паковраћа до Пожеге на државном путу И А реда број 2 (ауто-пут Е–763) „Милош Велики“ пуштена је у саобраћај 6. јула прошле године, упркос томе што, како су медији пренели, део пута још нема употребну дозволу.

Такође, тунел Муњино брдо, који се налази на тој деоници, нема аутоматско праћење стања безбедности које је било предвиђено правилницима.

Да би то решила, Влада Србије је неколико дана пре самог отварања донела Уредбу којом се суспендује Правилник о безбедности тунела, па су уместо аутоматског праћења уведена 24-часовна дежурства ватрогасаца, полиције и хитне помоћи.

И то је било више него довољно да се јавност узнемири за безбедност објекта.

Инсајдер је раније навео да су инжењери једногласно одбили да потпишу документа која су предуслов за потврду да је деоница завршена, после чега би уследио евентуални позитиван извештај Комисије за технички преглед, који је основ да деоница буде пуштена у пробни рад.

Новоизграђена деоница дужине 19,5 километара, чини се, није имала среће од самог отварања јер је свако мало привремено затварана због извођења радова.

Последњи у низу проблема
Инжењер геологије Зоран Ђајић упозорио је пре неколико дана да је најкритичнији део на изласку из тунела Муњино брдо, због опасности од клизишта и зато што је ниво подземних вода 15 метара изнад ауто-пута.

„Када се изађе из тунела Муњино брдо, ка Пожеги, цео тај простор је саграђен од шкриљаца у којима је велика количина глине и то је геолошки познато старо клизиште које је јако дубоко и у коме је ниво подземних вода јако висок“, објаснио је он за Данас.

То се, додао је он, може лако видети са десне стране када се изађе из тунела.

Ђајић подсећа да се то видело још када су почели да граде, по бандерама које су искошене – једна лево, друга десно.

Директор Путева Србије Зоран Дробњак говорио је да „као најодговорнији за отварање тунела тврди да је безбедан“, док је председник Александар Вучић навео да је „отворен у складу са свим правилима и прописима“ те да је зато „сигурно безбедан“.

Проблем је што усмене гаранције власти после пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду и смрти 16 људи мало ко схвата озбиљно.

Погрешан објекат на погрешном месту
Грађевински инжењер Данијел Дашић причао је за Нова.рс о свим проблемима с којима се сусреће ова деоница, а како каже, не треба да се чудимо томе „јер знамо на који начин је отворена.

„Знамо и сами на који начин је то отворено, како је отворено и шта се ту све дешава, тако да бих ја кратко рекао – погрешан објекат на погрешном месту, урађен од погрешних људи. Цело то брдо где су планирани тунели и све то, изузетно је подводно, има велики ниво подземних вода, а врло слабу стабилност за неке конструктивне радове“, каже он.

Објашњава да ако се нешто ради на тлу које није адекватно, мора прво да се уложи много више времена у прорачун тог објекта.

„Друго, мораћете и да потрошите много више пара да бисте направили нешто што је много издржљивије. Ево сад видимо да је прва јача киша тотално испрала тло, што је угрожило стабилност и саме мостовске конструкције и прилазних саобраћајница, али са овим експертима који нам сад долазе да нам воде све живо по овој држави, то није никакав проблем. Као што рецимо имате званично саопштење Железница да то што су им два воза испала из шина у року од десетак дана, нема никакве везе са сигурношћу и протоком саобраћаја. Тако да ми стварно живимо у једној чудној симулацији живота, у којој требамо да се правимо да је све добро“.

Има ли разлога за бригу
Саговорник Нова.рс каже да је он, као возач, изузетно забринут због стања ове деонице.

„Генерално гледано, није то ништа безбедно, да се не лажемо. Тако да разлога за бригу има“, поручује он и подсећа на Прокоп.

„Осим Муњиног брда јавност је узнемирила и чињеница да носећи стубови и греде на Главној железничкој станици у Београду нису адекватни за тежину зграде која је постављена на њих. Зграде су постављене на конструкцију чак 25–35 пута теже од предвиђеног оптерећења, те је дошло до преоптерећења плоче због додатних комерцијалних објеката изнад перона“, рекао је он.

Na deonici autoputa Pakovraće – Požega, u tunelu Munjino brdo, jutros se dogodila teška saobraćajna nezgoda Foto:FoNet/Branko Vučković

Сања Радовановић Нова