Зараде расту, број запослених пада

У последње време често се говори о моделу раста који је Србија имала до сада, и о моделу раста који нам је потребан убудуће. Говори се да је време када се субвенционисањем страних инвестиција могао повући привредни раст прошло, између осталог и зато што више нисмо земља јефтине радне снаге. Сада је важно улагати у високотехнолошке секторе и производе који могу да издрже високе плате стручних људи.

Да долази до промена у економији види се и из кретања на тржишту рада.

У последњем тромесечју прошле године број запослених је смањен у односу на исти период 2024. за 66.700 особа.

Број запослених регистрованих у Централном регистру обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО) у 2025. години смањен је за 4.647. Међутим, разлику је лакше разумети када се види да је према ЦРОСО у прошлој години било запослено 2,36 милиона особа, док је према Анкети о радној снази било запослено скоро пола милиона људи више, односно 2,83 милиона.

У сваком случају статистика показује благи пад запослености, а Весна Пантелић у раду објављеном у Макроекономским анализама и трендовима (МАТ) закључује да тржиште рада у Србији напушта фазу експанзије и улази у период умереног, структурно условлјеног прилагођавања.

„Стагнација запослености, раст неактивности, селективан раст зарада и све опрезнији планови послодаваца указују да простор за ширење броја радних места постаје ограничен, док у први план избијају питања продуктивности, структуре запослености и демографских ограничења. Клјучни изазов наредног периода стога није динамика раста по сваку цену, већ способност економије да у условима сужене понуде рада и сполјних неизвесности обезбеди одржив и квалитативно виши модел раста“, наводи она у свом раду „Тржиште рада између глобалних шокова, структурних помака и домаћих ограничења“.

Та промена, како се напомиње, није специфична за Србију, већ представлја део ширег глобалног обрасца у којем краткорочни циклуси уступају место дугорочним ограничењима: демографским, технолошким и геополитичким.

„Глобално окружење обележено је комбинацијом геополитичке неизвесности, енергетских ризика и продужене индустријске слабости у еврозони. Посебно је изражено успоравање немачке индустрије, које се преко извоза, инвестиција и регионалних ланаца вредности преноси и на економије Централне и Југоисточне Европе“, оцењује се.

Највеће смањење броја запослених, према регистрованој запослености, у прошлој години било је у прерађивачкој индустрији, за више од 11.000 особа.

„Пад запослености у појединим гранама прерађивачке индустрије током 2025. године стога није изолован феномен, већ локална манифестација ширег индустријског успоравања“, напомиње она.

Смањење броја запослених је концентрисан у радно-интензивним и конкурентски осетлјивим гранама, попут производње одевних предмета и електричне опреме.

С друге стране, пад броја запослених се види у услужном сектору, административним и помоћним услугама за чак 11.000, информисању и комуникацијама за 3.500 и смештају и исхрани за 2.000 особа.

Упоредо расте број запослених код предузетника, а смањује се број запослених у предузећима.

Такође, у последње две године раст броја запослених се дешава у Београду, док се смањује број запослених у Јужној и Источној Србији.

Истовремено, са падом броја запослених, плате расту. Реалне нето зараде су у 2024. години порасле за 9,1 одсто, а у 2025. години за 7,4 одсто.

„Комбинација раста реалних зарада и смањења запослености може се тумачити двојако. С једне стране, она може одражавати селективно задржавање продуктивнијих радних места и промену структуре запослености. С друге стране, у условима демографског сужавања понуде рада и пријавлјених потешкоћа у запошлјавању, она упућује и на растући притисак недостатка радне снаге у појединим сегментима тржишта“, сматра Пантелић.

Да би се боље разумела кретања на тржишту рада треба имати на уму да је број становника у Србији, према процени РЗС, пао испод 6,6 милиона, са годишњим негативним прираштајем од 50.000 до 60.000 становника.

Удео лица старијих од 65 година премашује 22 одсто, док је удео младих до 15 година око 14 одсто.

„Истовремено, старење становништва не утиче само на понуду рада, већ постепено мења и структуру тражње, повећавајући значај здравствених и социјалних услуга. Стога демографија делује двоструко – као ограничење понуде и као фактор секторског померања“, оцењује она.

Она истиче да подаци показују да се успоравање на тржишту рада не види само кроз незапосленост, већ се прелива делом у неактивност.

Према Анкети о радној снази у последњем тромесечју прошле године било је за 31.100 некативних људи више него у истом периоду претходне године.

„Успоравање се одвија постепено, без наглих ломова, кроз комбинацију благог раста незапослености и повлачења дела становништва из активног учешћа на тржишту рада“.

Она истиче и да налази Анкете послодаваца за 2025. годину додатно потврђују да се тржиште рада у Србији помера из фазе експанзије у фазу умереног и селективног раста.

„Процењена нето стопа креирања послова износи 2,2% у 2025. години, да би се у 2026. смањила на 2,1%, а у 2027. на 1,4%, што указује на постепено сужење простора за раст запослености. оваква динамика може одражавати постепено засићење тржишта рада, спорији раст производње, али и појачане макроекономске неизвесности у Србији и ширем регионалном окружењу“, оцењује се у раду.
Она примећује да расте релативни значај запошлјавања ради замене постојећих радника, док се број нових радних места насталих услед проширења обима посла смањује.

„У таквим условима, динамика тржишта рада све више зависи од продуктивности и технолошке трансформације постојећих радних места, а све мање од њиховог бројчаног ширења. Посебно је индикативан податак да током 2024. године готово половина пословних субјеката није имала ниједно ново запошлјавање, док је значајан део оних који јесу запошлјавали пријавио озбилјне потешкоће у проналажењу радника“, наводи она.

foto (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIĆ)

М.О Данас