Спремте се спремте…
Нарцизам је љубав према себи, љубав према властитој личности. Већина људи у мањој или већој мери воли, цени и поштује себе. У том смислу већина људи има здраву дозу нарцизма.
Међутим, претерна самољубав, изопачени нарцизам се сматра психопатолошким феноменом, патолошком цртом личности. У когнитивном смислу нарцис је склон окривљавању других, порицању негативних информација о властитој личности, подцењивању позитивних доприноса других, нереалистичном идентификовању са идеализованим особама (особама којима се диви) итд. Типична уверења којима нарцис ствара и одржава свој грандиозни лажни селф су: Ја морам бити свемогућ, свршен, специјалан. Морам знати без учења, успевати без рада, бити моћан и обожаван. Ако правим грешке онда сам безвредан и одвратан. Не смем допустити никоме да ми заиста значи. Све што имам укључујући моју породицу и пријатеље, мора одсликавати и потврђивати моју перфекцију и супериорност. Ја никада нећу бити понижен поново. Други су инфериоринији од мене. Заслужујем специјалан третман….
Специјални третман, односно специјалну забаву можда је зато најбоље направити у ресторану чији назив је љубав према самом себи. И то , рецимо позвати једно 650. званица. Све то платити из буџета ГО Гроцка, а представити да је цех плаћен захваљујући напредним члановима.
А онда, направити квоту. Па позвати Полицију, Катастар, општину, Дом здравља.. Свакако и народне посланике, па што да не и Пекарског. На врх стола, уз песму „Идем преко земље Србије“ поставити Симу и Пекарског заједно. Затим прећи на песму „Жив је Слоба умро није“, да се мало умилимо социјалистима. Никако не наручивати песму „Милиција тренира строгоћу“ да се не иритира полиција, већ више пута понављати „Не може нам нико ништа“. „Грађевинци“ већ за наредним столом наручују „Сима гради а вихор их не руши“, док комуналци певају „Хоћу мајко хоћу у градску чистоћу“ а здравствени радници „Вади , вади паре“, алудирајући на неплаћени вишак радних сати…
У глас тако певају Шабан, Рики, Зорица, општинари, милиционари, лекари. И старо и младо…
Тако сам сањао да ће се тај догађај одржати сутра, у петак 12. јануара 2018. господње године. Не знам зашто, али морао сам овај сан да запишем. А све што запишем не може да шкоди, осим ако нисте позвани на ово славље?
Ернесто де ла Серна
