Седим ти ја тако са комшију Живорада испред продавнице у Пударцима и ударамо по петом пиву негде, расправљајући о високој политици у држави и стратегији браће Руса на Украјинцима.
Кад ми зазвони телефон. Јавим се ја. Зову ме из централе странке, престави се жена а ја је познајем, чувена Јаца сиса из Бегаљицу. Каже да дођем вечерас у месну заједницу у Пударци, биће врх странке са прецедником Пантом. Љубазно јој потврдим да долазим.
Иначе ја сам члан СНС-а од оснивања, и увек гласам за Вучића и увек се одазивам на позиве за састанак, митинг, или нешто слично. Пензионерски дани досадни, па ми баш добро дође пред изборе да мало путујем по Србији, а све ми плаћено.
Пошто је мој комшија Живорад стари комуниста, он гласа увек за СПС, ал пошто смо сад у коалицији за председничке изборе ја позовем и њега да иде самном вечерас на састанак.
Биће сигурно бесплатно пиће, а и неко мезе увек донесу, јер знам кад је Панта некад организовао турнире и прославе у Пударцима, обично се пеко во на ражњу и цистерна пива је увек била ту.
Дотерам ти се ја ко за свадбу и кренем на састанак. Успут покупих Живорада и дођосмо испред месне заједнице. Тамо све нека скупа кола стоје паркирана, реко сигурно долази поред Панте и неки буџа из Београда.
Уђосмо ти ми тамо, Живораду мало било незгодно све заставе СНС-а, ал ја му кажем нема везе ми смо сад коалиција. Састанак уопште није текао по мом плану, ставили на неки сточић воду и кока-колу, ја и Живорад то и не пијемо, нико ни да те понуди, тек од јела нисмо ништа ни видели.
Изобећаваше све и свашта, само од птице млеко што не добијемо после избора. Онај наш андркасти новинар Маторчевић поставља нека питања, како функционери из Општине да дају њему да он асфалтира пут, додуше ништа га нисам разумео, а нисам ни ове што погинуше да му објасне да то није тако.
Ја у том тренутку само сам желео да се заврши састанак јер ми ноге промрзле, не знам дал су моје, колко је било ладно у салу.
Ух, поштено ме обрукали код комшију Живорада.
После пар дана зове ме Живорад, каже да идем са њим у месну заједницу на састанак, звао га пужић да дође ови његови социјалисти држе састанак, долази и доктор Ђоле и Жире.
Размишљао сам се да му кажем неки изговор, ал испоштово ме прошли пут, морам и ја њега.
Обучем се ја добро јер сам на нашем промрзо и кренемо. Чим смо ушли са врата друга прича, ови ставили неки топ са плинску боцу, топло унутра можеш го да седиш. Ја рече кроз шалу „да не штеде плин“, ал су одврнули, а они рекоше да Бајатовић увек има боце плина на стању.
Седосмо за сто, одмах човек пита шта ће да пијемо. Ударисмо ми по три љуте да мало циркулацију побољшамо, било ми врућина морао сам после у мајцу да се скинем. Поставише печење испред нас што га Тома испеко, салате, а што су имали кувани купус, три тањира сам појео. А сала остала изгледа од неке прославе окићена са оним двобојним преврнутим тракама ко пре 40 година кад су се правили испраћаји, вратио сам се на тренутак у младос.
Нису много давили с политику, мало неки говор, ал све у свему лепше било него на скупу код мојих из странке.
На крају смо се ја и Живорад договорили да гласамо за прецедника Вучића, а за републику и град за СПС и Ивицу Дачића.
*Рубрика „Гроцка на пену од Дунава“ су измишљене приче, испреплетане стварношћу.
