Врчин је, као заштитни знак, имао пса који је волео возове. Обичан мешанац Гара је 13 година свог псећег живота провео у стопу пратећи грађевинаре фирме „Од Карловаца до Огулина“ на чак четири градилишта стамбених зграда, проводећи „радни дан“ на плочама и скелама, у друштву мајстора. .
Као штене, Гара се 1995. појавио на градилишту. Уз парче саламе и чинију воде, мајстори су га прихватили, али је прихватио и он њих, правећи им друштво док зграда није сазидана. Када је посао завршен и мајстори отишли на другу локацију, Гара је кренуо за њима. Укупно осам градилишта је било Гарин дом, а грађевинари су му били породица.
Нико га није водио са собом, није био везан, није остајао у близини зграда које су мајстори завршавали, већ је долазио за њима на ново градилиште. Сваку . Док су људи радили свој посао, он би седео или лежао на оплати и скелама и размишљао, размишљао ,размишљао…..и смислио!!! !Постаће ГЛАВНИ СКРЕТНИЧАР свих возава у држави!
И постао је Гара главни скретничар, међутим родни Врчин му је много недостајао. Како би смањио бол, упослио је Гара пола својих кучећих пријатеља из свог места. Мислио је дугачке су те пруге, имаће за сваког пријатеља места да се попишке на неком месту. Уживао је тада Гара. Сендвичи, маде ин Карлобаг-ВИровитица су му постали страни. Јео се неку чудан сир од јарца и неке чудне тартуфне масе. То ми је било омиљено јело.
Међутим, главном керовођи су засметале Гарине радње, те га је након годину и по дана сменио са места главног скретничара.
Упућени кажу да је Гара плакао као киша. Толико је плакао да није могао да се испишки и забележи своју територију. Затим кад су му нестале сузе, Гара је почео да размишља. Сетио се својих ортака које је поставио у његовој родној општини.
Тако је Гара, након одласка са места главног скретничара, препишкаво свако место где његови ортаци запишке. Остављао је полако доминацију за собом.
И Гара је поново успео. Након мање од две године од како је смењен са места главног скретничара, Гара је постао главни џукац у својој општини! Више без Гаре остали џукци ни да пишке не могу а ада им он не дозволи….
Академико де Фаца и Ернесто де ла Серна
