547
Пролазе и враћају се с ластама
сунчани и насмејани дани
опет је у мојој души прољеће
био сам власт ил’ опозиција сада сам, сам
Април у Гроцкооој узалудно тражим
фотељу своју што се дивно клати
,април у Гроцкој, милује је други
у мом кабинету то је можда она
ал’ је други љуби
Април у Гроцкој једно прошло доба
носим га у мислима из свог кабинета,
април у Гроцкој, уморно се смеши
крај Дунавског кеја док се сумрак спрема
више мене нема
Ернесто де ла Серна