Деценија обмане у Гроцкој: Где су фонтане и остала обећања

Прошло је тачно десет година. Цела једна деценија како су нам на врата, у поштанске сандучиће и директно у руке гурали масни папир препун шарених лажи. Данас, када је календар окренуо 2026. годину, идеална је прилика да извршимо „обдукцију“ једног предизборног летка Српске напредне странке из далеке 2016. године.

.
Пише: Жељко Маторчевић
.

А како је то тада звучало? На првој страни, Драгољуб Симоновић се, мртав хладан, обраћа народу следећим речима:

„Поштовани суграђани, као што знате у периоду који је иза нас успели смо да испунимо дата обећања. 4. март је дан када ћете ви оценити наш рад и дати нам подршку да наставимо да улажемо у општину Гроцка, како би она постала једна од најуређенијих општина у београдском округу.“

Даље наводи да им је циљ да становници имају „стабилно водоснабдевање, исправну воду за пиће, канализацију, уређене школе…“.

Са ове временске дистанце, ове реченице звуче као лош виц. Гроцка јесте постала „позната“, али не као најуређенија општина, већ као општина у којој председници наручују паљење кућа новинарима.

Бајке о Калуђерици: Менхетн на Калуђеричком потоку

Када данас листате овај билтен, не знате да ли да плачете или да се хистерично смејете. СНС је тада бомбастично најавио: „Изградићемо нови центар Калуђерице!“.

Најавили су експропријацију земљишта и уцевљење Калуђеричког потока, претварајући га у градско шеталиште дужине 1.500 метара. Обећали су градски трг са фонтаном, нову пошту, дом пензионера и гараже.

Данас грађани Калуђерице најбоље знају каквом „променадом“ шетају и какав им је мирис у ваздуху. Уместо мириса липа и жубора фонтане, гуше се у смраду отворене канализације која и даље тече тим истим потоком, док прескачу фекалије на путу до куће. Реализација ових пројеката је на нивоу статистичке грешке, али то није спречило напредњачку машинерију да исте ове 3Д слике, мало препаковане, нуди и 2020. и 2024. године.

Симоновићева одбрана: „Ја сам Вучић“

На насловној страни, поред Симоновића, стоји и име Александра Вучића. Данас, један је недодириви вођа нације, а други је завршио као осуђени налогодавац за паљење куће нашег новинара Милана Јовановића.

Симоновић је своју одбрану за паљење куће заснивао на тези да оптужба против њега није напад на њега лично, већ подмукли напад на Александра Вучића. Та матрица – поистовећивање личне бахатости и криминала са државним врхом – види се и у овом памфлету.

Феномен колективне амнезије

Ипак, овај текст није само о лажовима који су лажи штампали. Ово је текст и о нама. Како је могуће да су грађани Гроцке, гледајући у овај списак лепих жеља 2016. године, а затим видевши 2020. да од тога нема ништа, поново заокружили исту опцију? И поново након тога?

Да ли је у питању колективни мазохизам, потпуна апатија или је, једноставно, људска глупост бесконачан ресурс на који СНС највише рачуна? Психолози ће можда у будућности проучавати овај феномен, где жртва изнова бира оне који је лажу, верујући да ће овог пута заиста добити канализацију уместо нових обећања.

Симоновић је можда иза решетака, али систем који је успоставио – систем где се асфалт сипа само пред изборе, а фонтане постоје само у Пхотосхопу – и даље живи.

У прилогу овог текста објављујемо комплетан билтен из 2016. године. Преузмите га, погледајте те слике „будућности“ која се никада није десила, и добро се замислите следећи пут када вам неко понуди шарени папир у замену за ваш глас.

Погледајте СНС билтен из 2016. ОВДЕ!