Јагода је некада била заштитни знак Бегаљице, а данас се полако враћа захваљујући упорности локалних произвођача. Један од њих је Добрица, који са породицом на парцели у Брестовику подиже нови засад и улаже велики труд да традиција узгоја овог воћа поново заживи. Његова прича открива колико су вода, квалитет земљишта и прави сортимент кључни за успех у воћарству – али и колико храбрости треба да би се ризиковало и уложило у производњу која зависи од природе.
Пољопривредом се бави „од малих ногу“, а воћарство, пре свега узгој јагода, део је породичне традиције у Бегаљици. Некада је јагода била готово заштитни знак овог краја, али су временски услови и недостатак воде довели до тога да се производња прекине.
„У једном периоду дошле су велике врућине, воде није било и морали смо да станемо. Међутим, пре пет–шест година пуштен је крак система за наводњавање из Дунава, па смо ризиковали и поново ушли у производњу. Увели смо три прикључка и већ шест–седам година полако враћамо јагоду у Бегаљицу“, прича Добрица.
На плантажи на којој смо га затекли, засад је тек недавно подигнут. „Ова парцела је у Брестовику. Јагоде су посађене 24. јула ове године. Без воде нема ништа – зато смо овде обезбедили артешки бунар. Њиве у Бегаљици тренутно одмарају годину дана, па ћемо се потом вратити и тамо. Најбитнија је вода, без ње нема производње.“
На питање колико је важан квалитет воде, каже да су урађене све потребне анализе. У Бегаљици се користи вода из Дунава и задовољавајућег је квалитета.
Како нам је Добрица објаснио, сортимент зависи од тржишта. Тренутно је актуелна Априка, крупнија сорта која више рађа. Осим сортимента, важна је и анализа земљишта које је задовољавајућег квалитета, са доста фосфора и калијума, али јој се додаје прихрана која је биљкама неопходна.
Саднице се затим засаде преко фолије, а након седам дана већ крећу цветови. Затим следи одржавање садница, а то је у овом случају фамилијарни посао.
Добрица практикује једноредну технологију. Лакша је за заштиту, али и за бербу. Јагоде у Добричиној њиви изгледају одлично и здраво, а како нам је објаснио, то дугује и Марији, сјајном заштитару из Гроцке.
На 1,5 хектара колико Добрица има под јагодом у Брестовику, мора да се уложи око 30.000 ЕУР како би се засад довео до маја следеће године, када се ради берба. Додуше, 50% вредности саднице која кошта 27 динара субвенционише држава. Ипак, са повратом ових средстава зна да буде проблема, па је Добрица прошле године остао кратак за тај износ од 10.000 ЕУР.
Код јагода се принос рачуна по биљци – свака садница треба да да од 600 гр до 1 кг, бар када је у питању италијанска сорта Априка. На њиви од 1,5 хектара, Добрица се нада приносу од 50 тона. Његове јагоде углавном иду за извоз, претежно на руско тржиште.
Како нам је објаснио, цена није лоша, али временске прилике, а нарочито пролећни мраз, за последицу имају ниже приносе.
Клер је без премца најслађа јагода, али Добрица тврди да је и Априка добра када се пусти да дозри. Како нам је објаснио, поједини произвођачи је беру када још није потпуно зрела, па изостане њен пун укус.
Добрица је са својом породицом почео да гаји јагоде због најбржег обрта новца. Његов пример следе и многи други пољопривредници из Бегаљице који имају приступ води.
,,Ми смо се у јагоди родили, Бегаљица је била најпознатија по јагодама и сад је враћамо поново”, објашњава наш саговорник.
Foto Printskrin
