Колико год се челни људи Србије, пре свега председник Александар Вучић, трудили 24-часовним гостовањима на телевизијама са националном фреквенцијом да „докажу“ да институције функционишу и да „систем“ ради, реалност у Гроцкој упорно демантује њихове изјаве.
Већина „обичних смртника“ у Градској општини Гроцка, било да подржавају владајућу коалицију или опозицију, има нешто заједничко: сви сматрају да је ситуација катастрофална. Корупција је на врхунцу, инвестиције непостојеће, а једино што се редовно финансира из буџета су плате запослених – то јасно показује статистика за претходне две године.
Иако је у Србији званично покренута велика акција за сузбијање корупције, Гроцка делује као да није део државе – чак ни када је реч о свега 20 километара од Београда. Упркос чврстим доказима о злоупотребама, које је медијски портал Жиг инфо објављивао претходних година, хапшења или било какве санкције за локалне функционере „нису на видику“. Због тога мештани губе и последње остатке поверења у локалну власт.
У Гроцкој је корупција добила нови, апсурдни облик. У општини познатој по скандалозним инцидентима – попут наредбе тадашњег председника Драгољуба Симоновића- Симе за пребијање и паљење куће новинара – статистике откривају да управо они који су осумњичени за кривична дела напредују у каријери. Добијају позиције са високим платама, а посао који би требало да обављају често постаје фикција.
Кићовић Иван: Од „портира“ до шефа обезбеђења (и гробља)
На снимку који је Жиг инфо објавио 2022. године, види се како лице у црвеној мајици расправља са полицајцем у цивилу. Ситуација ескалира када то лице позива „екипу“ која физички напада службеника. Један од тих „позваних“ је и Иван Кићовић, који већ онесвешћеног полицајца удара са некаквом металном шипком. Иронично, истог дана када је извршио напад, Кићовић је усмено постављен за шефа обезбеђења Градске општине Гроцка од стране тадашњег председника Пантелића. На тој позицији се, наводно, и данас налази.
Кићовић се истакао као „борац против Жиг инфа“: физички је спречавао новинаре да раде, а затим је поднео и тужбу против портала. На једном од исказа порицао је да је припадника полиције ударио металном шипком, већ да је „оруђе“ била батерија од електричног скутера. Кићовић припада тзв. Лештанском клану СНС-а, групи која од 2016. води кампање застрашивања против политичких неистомишљеника и медија.
Мистериозни успон каријере
Према уговору који је Жиг инфо објавио, Кићовић је 2020. био запослен преко агенције „Добергард“ као „портир у странци“, са платом од 40.000 динара. Међутим, документи из кабинета председника општине (2022) откривају да је формално ангажован као „извршилац физичко-техничког обезбеђења“ – без лиценце за рад са оружјем.
Прошле године, када су плате запослених преко агенција (укључујући обезбеђење) постале нередовне, Кићовић добија нови уговор на неодређено: од 29. фебруара 2024. постаје „шеф гробља“ у јавном предузећу „Пијаце и зеленило Гроцка“, са нето платом од 57.000 динара. Одлуку потписује Дејан Миланковић, директор предузећа и председник Месне организације СНС-а у Врчину.
Зашто Гроцка остаје „црна рупа“ правде?
Иако власти у Београду тврде да се „систем обнавља“, Гроцка је жив пример колапса институција. Упркос јавним доказима о корупцији и насиљу, локални актери као што је Кићовић не само што не одговарају, већ парадоксално напредују. Ово није прича само о једној општини – то је алармантан сигнал о томе како корупција и непотизам уништавају државу изнутра, чак и на свега 20 км. од престонице.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
