Министарство одобрило складиштење опасног отпада у Врчину Жиг инфо

Када бирократија победи здрав разум, резултат је обично папир са печатом који „покрива све“, али не штити ништа. Управо такав сценарио одиграо се ових дана у Врчину.

Министарство заштите животне средине донело је коначно Решење којим се фирми „Investfarm-Eko“ даје зелено светло за складиштење опасног отпада, и то у непосредној близини Основне школе „Свети Сава“ и вртића.
.
Пише: Жељко Маторчевић
.

Иако су мештани упозоравали, иако је струка указивала на пропусте, а локална заједница месецима стрепела, држава је рекла своје – све је по закону. Питање које Врчинци данас постављају је: чијем закону и у чијем интересу?

Бирократски „амин“ за опасност у комшилуку

У образложењу које је стигло као хладан туш, наводи се да је Студија о процени утицаја на животну средину „усклађена са релевантном законском регулативом“. Министарство тврди да су предвиђене све мере заштите. Међутим, оно што на папиру у Немањиној улици изгледа као „уређен систем“, на терену у Врчину изгледа као темпирана бомба.

Подсетимо, још 27. октобра 2025. године, Жиг инфо је писао о апсурду урбанистичког планирања у овом делу Гроцке. Саша Вагић је тада јасно објаснио суштину проблема – грешку власти која је простор поред школе дефинисала као индустријску зону, иако Врчин већ има јасно одређене зоне за ту намену (код „Симпа“ и „Траншпеда“).

„Није било потребе да се и трећи део Врчина на петљи дефинише као индустријска зона. То је грешка власти и показује колико људи који су водили општину Гроцка нису узимали у обзир стање на терену“, упозоравао је тада Вагић.

Невидљиви вртић и куће уз ограду

Највећа иронија овог Решења лежи у ономе што оно – не види. Како је раније истакнуто, Студија је у потпуности занемарила постојање приватног вртића „Лавић“, док је чињеница да се прве куће налазе „тик уз ограду“ будућег складишта опасног отпада, банализована.

Министарство није уважило ни раније приговоре, правдајући се роковима, док су мештани за цео поступак сазнали тек када је воз већ био на шинама. Транспарентност је, чини се, била селективна, баш као и брига за здравље грађана.

Глас разума је утихнуо

Ова вест стиже у најтежем тренутку за заједницу. Директор ОШ „Свети Сава“, Добрица Синђелић, човек који је био један од стубова одбране своје школе и ђака, који је апеловао да се ово не дозволи – трагично је настрадао. Његов одлазак оставио је празнину, али и горак укус неправде. Човек који је бранио будућност врчинске деце није дочекао да види да ли ће та деца удисати чист ваздух. Сада, када њега више нема, стиже и овај поразни документ.

Шта даље?

Мештани Врчина, који су пре неколико година успели да се изборе против асфалтне базе, сада су затечени. „Осетило се још на састанку да је све завршено“, коментаришу данас, гледајући у Решење које је, како пише, „коначно“.

Ипак, правна борба није сасвим готова, иако држава чини све да је отежа. Заинтересовани могу покренути управни спор тужбом Управном суду у року од 30 дана. Такса износи 2.800 динара.

Да ли је 2.800 динара цена коју треба платити да би неко у Београду схватио да опасан отпад и школско двориште не иду заједно? Врчинци су већ показали да знају да се организују. WhatsApp групе горе, комшије се окупљају. Јер, када држава зажмури на вртић и школу, грађанима не преостаје ништа друго него да широм отворе очи.

Бонус видео:
Буна у Врчину: Мештани не дају опасан отпад поред школе, општинари за то време на слави!