Пударци: Стајалиште које је вредело 2.150 евра пропада, а оно које су „однели на реконструкцију“ – никад нису вратили
Мештани Пудараца у марту 2026. године суочени су са апсурдом који би могао да послужи као уџбенички пример за однос надлежних према јавним добрима. Аутобуско стајалиште које је, према уговору ЈП „За развој ГО Гроцка“ са предузећем „Метал Линекс“ из Лештана, коштало преко 2.150 евра – непуне три године од постављања претворило се у гомилу зарђалог лима без стакла, исписану графитима. А оно прво, које су однели „на пескирање и замену поломљених стакала“ – још увек нигде.
.
Пише: Жељко Маторчевић
.
Подсетимо, ЈП „За развој ГО Гроцка“ је у марту 2023. године потписало уговор са предузећем „Метал Линекс“ д.о.о. из Лештана за изградњу и уређење аутобуских стајалишта широм Гроцке. Укупна цена: преко 65.000 евра, тј. 7.116.953,56 динара за 30 стајалишта. Иначе, исто то предузеће је неколико година раније „уградило“ заштитне решетке на објектима ГО Гроцка за скоро 5.000 евра – решетке које буџетска инспекција никада није пронашла, па су ушле у историју гроцканске управе под називом „невидљиве решетке“. Упркос томе, тендер за стајалишта добили су без проблема.
Ни нова стајалишта нису прошла без инцидента. Децембра 2022. године, убрзо након постављања, ветар је оборио стајалиште на „Камендол раскрсници“ у Пударцима – баш као банер са натписом „Александар Вучић“ који је недуго пре тога пао са исте бандере и оштетио неколико аутомобила. Подударност достојна пажње.
Септембра 2025. године, колегиница забележила је нову епизоду у серијалу. Стајалиште „Пударци – Продавница“ у смеру ка Београду нагло је нестало. Помоћник председника Игор Пантелић изјавио је да је „кућица однета на репарацију – пескирање и замену поломљених стакала“. Одборник из Пудараца Саша Мијаиловић рекао је да о свему томе није знао ништа. На бандери је, у међувремену, остала порука: „Аутобуска станица је враћена на стару локацију.“
Дана 26. марта 2026. стајалиште се није вратило.
Уместо тога, Пударчани данас чекају аутобус на стајалишту преко пута – оном које, судећи по фотографијама, убрзано срља истим путем. Металне плоче прекрива рђа бројним мрљама, стакала нема, под је прљав, а нечија рука је у корозирани лим уцртала срце и поруку за заљубљене. Ко год је то радио, боравио је у стајалишту довољно дуго – вероватно дуже него иједан надлежни.
Питање које се намеће само по себи: ако је прво стајалиште однето да би се реконструисало, зашто оно које стоји на истом месту нису заменили тим истим, наводно обновљеним примерком? Одговор надлежних – не постоји. Јер они који одлучују о аутобуским стајалиштима, у аутобус улазе само када морају на митинг. И тада их, природно, возач довезе до самих врата аутобуса. На стајалиштима вредним 2.150 евра, са животним веком млађег фрижидера, не чекају.
Пударчани, с друге стране, могу да се надају. Уколико се распишу избори, можда добију ново стајалиште. Бар онолико колико је трајало ово.
Аутор:
