Стигао одговор Града за семафоре у Калуђерици: „Крива је струја“, а кад ће укључити – не знамо!
Након писања Жиг инфа о критичној безбедности на Смедеревском путу и питања да ли неко треба да настрада да би семафори коначно прорадили, на адресу наше редакције стигао је званичан одговор Секретаријата за информисање Града Београда.
Међутим, уместо конкретног датума или решења, стигло је бирократско објашњење које грађанима Калуђерице не значи апсолутно ништа.
У допису се наводи:
„Обавештавамо вас да светлосна саобраћајна сигнализација на раскрсницама Смедеревски пут – Филипа Кљајића и Смедеревски пут – Вука Караџића још увек није у функцији због незавршених радова на прикључењу на електро-енергетску мрежу, које је у надлежности Електродистрибуције.“
Дакле, Град Београд је потврдио оно што сваки пролазник види голим оком – семафори немају струје. Оно што је изостало јесте одговор на кључно питање: Када ће је добити?
У наставку дописа стоји и обећање да ће сигнализација „у најкраћем року бити пуштена у пројектовани – детекторски режим рада“, али тек „након завршетка поменутих радова“.
Овакав одговор отвара низ питања о функционисању градске управе. Зар је могуће да Секретаријат за саобраћај и Град Београд немају механизам да убрзају Електродистрибуцију (ЕДБ)? Да ли је посао градске управе само да констатује да „фали прикључак“ и тиме опере руке од одговорности, или да активним деловањем реше проблем који угрожава животе?
Зар надлежни у Граду не виде да ово одавно није питање папирологије и процедура, већ питање елементарне безбедности? То што су у одговору навели да је прикључење у надлежности ЕДБ-а, не ослобађа их одговорности према грађанима. Град Београд је тај који управља саобраћајем, и ако једно јавно предузеће (ЕДБ) касни, обавеза Града је да реагује, пожурује и захтева хитност, а не да медијима прослеђује штуре информације без иједног конкретног рока.
Фраза „у најкраћем року“ у речнику српске администрације постала је синоним за неизвесност. Док се институције дописују и чекају „прикључке“, пешаци на Смедеревском путу и даље свакодневно ризикују, препуштени сами себи и срећи, док надлежни очигледно чекају да се „створе услови“.
Да ли ће се услови створити пре или после следеће несреће, остаје да се види.
Аутор:
