Грочани су јуче на величанствен начин показали своје гостопримство и колико цене студентску снагу, истрајност и елан. У срдачном амбијенту, дочекали су студенте који су пешачили из Јагодине, а затим и оне из Крагујевца. Обе групе су у Гроцкој дочекане са неизмерном топлином, уз пoмeшане емоције које су многима натерале сузе на очи.
Група крагујевачких студената кренула је у преподневним сатима из Младеновца. У последњем насељу ове општине, Шепшину, мештани су им приредили срдачан дочек, уз подршку и из околних места.
Први кораци у оквиру Градске општине Гроцка направљени су у селу Дражањ. Већ на тзв. ничијој земљи, на надвожњаку изнад аутопута, студенти су дочекани уз заставе и овације.
Док су пристизали до месне цркве, кроз цело насеље одјекивали су повици подршке, а мештани су их поздрављали из својих дворишта.
За предах, у порти цркве приређена је богата трпеза, на којој је доминирао домаћи пасуљ.
После кратког одмора, студенти су наставили пут ка Умчарима, где су их испред цркве дочекали мештани заједно са свештеником Дејаном. Док су се приближавали, са цркве су звонка звона означила њихов долазак. Ипак, без дужег задржавања, узели су послужење и похитали даље ка Гроцкој.
Студенте су с нестрпљењем дочекали и мештани села Пударци, а дуж целе трасе проласка добијали су освежење и разне ђаконије од грађана који су их бодрили. Како су се приближавали циљу, придруживали су им се и локални становници, стварајући атмосферу јединства и поноса.
Посебан тренутак био је у манастиру Рајиновац у Бегаљици, где је крагујевачким студентима приређена већа пауза.
Док су они тамо одмарали, низ насеље Брестовик пристизала је друга група – студенти који су пешачили из Јагодине.
Око 18 часова, Грочани су са одушевљењем дочекали Јагодинце. Чим су стигли, студенти су Грочанима отпевали песму „А, ој Гроцко, варошице мала“, што је додатно распламсало емоције окупљених. Грађани су их потом испратили до предвиђеног места за одмор – Основне или Средње школе.
Међутим, узбуђење није спласнуло. Мало после 23 часа, по ситној киши, центар Гроцке био је и даље пун. Разлог је био долазак крагујевачких студената, које су Грочани жељно ишчекивали. Њихов долазак испраћен је са истом топлином као и Јагодинаца, а опет је било емоција које су измамиле сузе радости.
Иако су пешачили стотине километара, студенти су имали снаге да заједно са Грочанима запевају химну Србије и „Пада влада“, уз громогласне повике „Ко не скаче, тај је ћаци!“.
После овог историјског дочека, Грочани и локални матуранти су у духу слоге и поштовања очистили центар града, показујући још једном своју љубав према свом месту и људима који га красе.
