Винча пред еколошким сломом: Како је плодна ораница постала приватни рудник за шут фирме „Давид-коп“
Фото: Марко Драгославић
Општина Гроцка, некада позната као „мала Калифорнија“ због својих воћњака и чистог ваздуха, све брже се претвара у огромно сметлиште под отвореним небом. Најновији пример бахатости долази из Винче, где се пољопривредно земљиште, пред очима надлежних, претвара у планине грађевинског шута.
Редакција Жиг инфа покушала је да ступи у контакт са Ђорђем Давидовићем, власником фирме „Давид-Коп“, како бисмо сазнали по ком основу се на његовој парцели формира депонија. На наше званичне упите, до објављивања овог текста, нико из поменуте фирме није одговорио. Мук власника, међутим, не може да сакрије оно што је на терену и у папирима јасно као дан.
.
Пише: Жељко Маторчевић
.
Папири кажу „њива“, терен каже „депонија“
Парцела број 1264/1 у катастарској општини Винча, потес Млаке, по званичним подацима еКатастра води се као пољопривредно земљиште – њива 3. класе. Власник је Ђорђе Давидовић. Ипак, снимци са терена показују потпуно другачију слику: тешке машине интензивно мењају конфигурацију терена, набацујући тоне грађевинског отпада на земљу која би требало да рађа храну.
Грађански активисти које прати и наша редакција јасно наводе: „Власник фирме ‘Давид-Коп’ Ђорђе Давидовић направио је илегалну депонију грађевинског шута и отпада на пољопривредном земљишту. Променио је конфигурацију терена и кипује из све снаге.“
Ово није изолован случај. Дуж Смедеревског пута, на земљишту које је некада припадало Воћарским плантажама Болеч, годинама уназад ничу сличне депоније. Грађани Гроцке, који су некада шетали уз воћњаке, данас заобилазе стотине нелегалних сметлишта. Може се слободно рећи – на стотине их је, широм општине.
Где су комунални инспектори?
Намеће се питање које није реторичко – оно је сасвим конкретно: шта раде комунални инспектори за своје, не баш мале, плате? Да ли је могуће да нико од надлежних не примећује конвоје камиона и брда отпада?
Нисмо их питали. И знате шта – не бисмо ни требали да морамо. Комунална инспекција има овлашћење да поступа по службеној дужности, без ичије пријаве, без позива новинара, без притиска јавности. У Гроцкој та пракса очигледно не важи.
Чланство у партији као дозвола за све
Чини се да је у нашој општини чланство у владајућој странци постало универзална дозвола. Већ смо навикли да се у Гроцкој пале куће новинарима, пребијају неистомишљеници, па чак и да се мељу људи у Ритопеку. Увек исти образац: тек када јавност „експлодира“, институције се сете да раде свој посао, уз добро познате фразе да „нема заштићених“.
Само – зашто увек тек онда? Превенција је једини исправан пут ка заштити грађана. Реакција под притиском јавности није систем – то је признање да система нема.
Цена ћутања
Дивље депоније нису само ружне. Оне су опасне. Процеђивање отпадних материја у земљиште и подземне воде, загађење ваздуха, трајно уништавање пољопривредног земљишта – то нису апстрактне претње.
Ако се овакав тренд настави, Гроцка неће бити позната по воћу, природи и историји. Биће позната по нелегалном профиту појединаца којима је један „кип“ камиона вреднији од здравља свих Грочана. Уместо да буде туристички бисер Београда, наша општина постаје стециште заразе и потенцијалних болести.
Ђорђе Давидовић, власник „Давид-Коп“-а, до закључења текста није одговорио на новинарска питања Жиг инфа.
Аутор:
