Врчин између „летећих аутомобила” и заборављених станица: Зашто надлежни ћуте на муку путника?
Док нам се са насловних страна и малих екрана свакодневно сервирају приче о технолошком процвату, вештачкој интелигенцији и „летећим аутомобилима” који ће ускоро парати небо над Србијом, грађани Врчина у 2026. години воде борбу за нешто много приземније – за обичан аутобус.
И то аутобус који има ред вожње, који може да прими све путнике и који не оставља људе на милост и немилост киши и снегу под ведрим небом Шумица.
.
Пише: Жељко Маторчевић
.
Свакодневна голгота на станици
Нашој редакцији обратили су се огорчени мештани Врчина који свакодневно деле судбину стотина својих суграђана. Њихова прича није само жалба на превоз; то је приказ дубоког понижења кроз које пролазе људи којима је ускраћено основно право на достојанствено путовање до посла и куће.
„Од Нове године, ово је права катастрофа. Путници по сат времена чекају на станици, а систем ’11-0-11′ или не даје информације или су оне потпуно бескорисне”, наводе грађани који су се обратили „Жиг инфу”.
Најкритичније је у поподневним часовима. Док путници за нека друга насеља имају релативно редовне поласке, они који иду за Врчин често гледају у празан колосек. Посебно је апострофиран полазак из Шумица у 16:00 часова, који се редовно прескаче. А када се аутобус коначно појави, често је реч о возилу недовољног капацитета, у који физички не могу да стану сви који чекају. Резултат су очајни људи који остају на станици, чекајући следећу прилику која је подједнако неизвесна.
Станица као симбол небриге
Посебан апсурд представља чињеница да на стајалишту у Шумицама, одакле крећу ови препуни аутобуси, не постоји ни адекватна надстрешница. У 21. веку, грађани Врчина су принуђени да кисну, мрзну или стоје на јаком сунцу јер неко није сматрао за сходно да постави основно заклониште. Док се прича о свемирским технологијама, стварност Врчинаца је чекање „под ведрим небом” на станици која изгледа као да је у потпуно заборављеном делу земље, а не у престоници.
Зид ћутања надлежних
Као и много пута до сада, „Жиг инфо” је покушао да добије одговоре. Упутили смо питања Секретаријату за јавни превоз, превознику „Ласта” и већнику за саобраћај Градске општине Гроцка, Филипу Анђићу. Прошло је више од 14 часова, а одговора – нема.
Ово ћутање је речитије од било каквог званичног саопштења. Оно указује на то да је проблем превоза у Врчину за надлежне небитна тема. Иако је превоз за грађане данас „бесплатан”, он се и те како финансира из буџета који пуне управо ти исти грађани кроз порезе и друге дажбине. За свој новац, мештани Врчина добијају игнорисање и нефункционалан систем.
Проблем који ескалира
Ово није први пут да пишемо о колапсу на линијама које повезују Гроцку са градом. Годинама уназад указујемо на неспособност превозника и небригу локалне самоуправе. Уместо да се ситуација поправља, она из године у годину ескалира.
Мештани Врчина заслужују више од „мртвог слова” на папиру у виду реда вожње који се не поштује. Они заслужују да не буду грађани другог реда. Ако надлежни чекају да проблем „одлети” заједно са „Ластом”, морају бити свесни да свакодневна мука људи на станицама неће нестати сама од себе. Слике људи који на киши чекају аутобусе којих нема, најбољи су деманти свих обећања о модерном и функционалном Београду.
Аутор:
