Da život u Grockoj, vekovima staroj varoši kraj Dunava, piše istorijske romane, svedoči i „misteriozno kamenje” iz Brestovika. Neobično veliki komadi su naočigled meštana i raznih prolaznika godinama stajali na lokalnom autobuskom stajalištu kraj Smederevskog puta. Tu su putnici odmarali noge čekajući prevoz, služili su im kao monumentalne kamene klupe. Malo ko je i pomislio da su monolitni blokovi nešto više od običnih kamenih gromada, da su ti gabaritni blokovi, po svemu sudeći, vredni arheološki nalazi.
Prema lokalnoj priči, kamenje je neko od meštana dovukao na to mesto, ali niko ne zna ni kad ni kako. Pretpostavka je da je neki domaćin na njih „naleteo” dok je obrađivao njivu i da ih se oslobodio tako što im je našao novu namenu kraj puta.
I do poslednjeg momenta do premeštanja meštani su tu sedeli ne sluteći da sede na vrednim svedocima prošlosti. U trenutku podizanja ljudi su se pitali kako će ubuduće da čekaju prevoz.
– Godinama tu stoje i nikome nisu ni trebali ni smetali, što ih sad nosite. Hoćemo li dobiti klupe umesto njih? – usledilo je pitanje.
Klupe su obećane, kamenovi odneti na sigurno.
Sada su u prostranoj bašti Rančićeve kuće. Čim je Centru za kulturu dojavljeno da je jedan od kamenova koji odaju utisak potencijalnih arheoloških nalaza pomeren sa mesta na kome je stajao, brzo se reagovalo. Uz pomoć rukovodstva opštine Grocka koje je bez odlaganja preduzelo sve što je bilo potrebno, oni su smešteni tamo gde će biti na bezbednom, ali i dostupni za ozbiljnija istraživanja.
Prenošenje nije bilo jednostavan posao, bila je neophodna mehanizacija lokalnog stovarišta i kranska dizalica registrovana za težinu od dve tone. U tome je, verovatno, i tajna zašto su arheološki artefakti opstali tolike godine pokraj puta.
O pokretnim arheološkim nalazima obaveštene su nadležne ustanove, a u iščekivanju njihove procene, kontaktirani su stručnjaci iz oblasti arheologije, arhitekture i istorije umetnosti. Njihov sud je, na osnovu uvida u fotografije, jasno potvrdio da je pravovremena akcija prenošenja bila opravdana, jer u pitanju su zaista arheološki nalazi. Na osnovu izgleda, detalja i gabarita, pretpostavlja se da su delovi neke monumentalne građevine iz antičkog rimskog perioda. Na njima je primetna reljefna obrada, odnosno kamena plastika koja se kao venac nadovezuje na sva tri pronađena kamena, što ukazuje na to da se radi o segmentima velike rimske građevine javne namene ili pak sakralne arhitekture iz najdalje 4. veka. Ako se njihova pretpostavka pokaže kao istinita, grad Beograd će biti bogatiji za saznanje o postojanju antičke građevine monumentalnih dimenzija iz vremena najvećeg sjaja Singidunuma.
Ovaj vredan antički nalaz na teritoriji Brestovika nije usamljen jer se nedaleko od lokacije gde su oni zatečeni nalazi i čuvena kasnorimska grobnica s kraja 3. i početka 4. veka. Grobnica iz Brestovika, spomenik kulture od velikog značaja za našu zemlju, jedna je od najbolje očuvanih građevina ovog tipa na teritoriji Srbije i sastoji se od prilaznog trema, prostora za obrede i kripte za sahranjivanje. Smatra se da je pripadala visokom činovniku ili pak vojskovođi Rimskog carstva i da je samo jedna od mnogih i sličnih u ovom kraju. U njoj su krajem 19. veka, kada je otkrivena, pronađena tri zidana sarkofaga, mermerna statua pokojnika u prirodnoj veličini, kamene skulpture lavova, genija smrti…
Samo na teritoriji naselja Brestovik opštine Grocka do sada su evidentirana tri nalazišta: „Kompleks lokaliteta Podunavlje – Hladna voda – Vrtlog – Mikulje” (u statusu prethodne zaštite), „Beli breg” i „Goli breg”. Arheološki materijal sa Golog brega u Brestoviku nalazi se na čuvanju u Narodnom muzeju i Muzeju grada Beograda.
Gročanska teritorija, koja se pruža duž Starog dunavskog i Rimskog puta, a potom Carigradskog druma, sa varoši Grocka iz 16. veka koja se u spisima kao Gardec pominje iste 878. godine iz koje datira i prvi pisani pomen Singidunuma, očigledno i dalje krije mnoge tajne koje tek čekaju da budu otkrivene.
