Манифестација Дисово пролеће ушла је у седму деценију постојања али, упркос дичењу челника града чувеним песником, његов дом и даље пропада. Како наводе наши саговорници постала је као најбоља сцена из хорор филмова.
Владислав Петковић Дис, један од наших најзначајнијих поета из епохе импресионизма, рођен је у селу Заблаће, надомак Чачка. По њему носи име назив школе у родном месту, као и чачанска библиотека.
Мештани из његовог села кажу за ЖИГ ИНФО, када би могао да се пробуди и устане из дубина Јонског мора, поново би скочио да се удави.
Срамота их је због чињенице да је његова кућа у којој је живео постала ругло села.
„Срби су постали небески јахачи заборава. Настао је нови сој који презире традицију, културу и обичаје, који су давали идентитет овом јадном и напаћеном народу, а народ који погази своје величине заслужио је ропство сваке врсте“ , прокоментарисао је један господин.
Заблаћанци су се, како кажу, обраћали градоначелнику Чачка МилунуТодоровићу да им обезбеди адвоката, како би се решили правно-имовински односи Дисове куће, али за сада се по том питању ништа не дешава.
„Час кажу има осморо или деветоро наследника, па онда њих 36 или 37, а овај објекат једва стоји на темељима. Када погледам ову кућу дође ми да се онесвестим због туге „, коментарише један од мештана.
Према његовим речима, кроз песников дом пролазе мишеви и пацови, а врло често се настањују залутале животиње.
Наводи да је Дисова кућа као најбоља сцена из хорор филма и додаје да је велика је брука и срамота, како за Заблаће, тако и град Чачак.
Он истиче да су мештани спремни да учествују у реконструкцији песниковог дома, јер су људи у селу имућни, баве се производњом поврћа, али не могу самоиницијативно било шта да одраде.
Исто мисле и остали Заблаћанци са којима смо разговарали. Наводе да се урушавањем куће, све више прља и њихов образ. Подсећају да, када је Петер Хандке пре неколико година долазио у Чачак, челници града нису смели да га одведу да види Дисов дом због срамоте.
Према њиховим речима, кућу гази време. Шибају је ветрови и кише, а могла је до сада да постане музејски простор где би бројне „куће знања“ доводиле ученике да се упознају са ликом и делом нашег песничког великана.
Наша редакција је, поводом навода мештана, позвала Мирослава Петковића помоћника градоначелника за друштвене делатности, како би нам објаснио шта се дешава када су у питању правно – имовински односи.
Он каже за ЖИГ ИНФО да је случај преузело правобранилаштво.

„Не можемо да уђемо у кућу, јер је у питању приватно власништво. Она је проглашена националним добром, урадили смо ДПР, имамо намеру да то завршимо. Када би наследници дали граду да поступа, то би давно било одрађено. На сву срећу померамо се са места. Има седам или осам наследника“, рекао је рекао је помоћник градоначелника за ЖИГ ИНФО.
Подсећамо, Владислав Петковић Дис рођен је 10. марта 1880. у Заблаћу, а трагично је страдао у Јонском мору 1917. године. Радио је као учитељ и царински службеник. Касније, био је извештач са фронта у Балканским ратовима. За време Првог светског рата, преживео је повлачење преко Албаније, одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску где пише своју последњу збирку песама „Недовршене песме“. При повратку у Грчку, брод на коме је пловио пресреће и потапа немачка подморница код Крфа 17/30. маја 1917. године.
За Жиг инфо:
Љубица Сокић
ФОТО Љ.СОКИЋ