Manifestacija Disovo proleće ušla je u sedmu deceniju postojanja ali, uprkos dičenju čelnika grada čuvenim pesnikom, njegov dom i dalje propada. Kako navode naši sagovornici postala je kao najbolja scena iz horor filmova.
Vladislav Petković Dis, jedan od naših najznačajnijih poeta iz epohe impresionizma, rođen je u selu Zablaće, nadomak Čačka. Po njemu nosi ime naziv škole u rodnom mestu, kao i čačanska biblioteka.
Meštani iz njegovog sela kažu za ŽIG INFO, kada bi mogao da se probudi i ustane iz dubina Jonskog mora, ponovo bi skočio da se udavi.
Sramota ih je zbog činjenice da je njegova kuća u kojoj je živeo postala ruglo sela.
„Srbi su postali nebeski jahači zaborava. Nastao je novi soj koji prezire tradiciju, kulturu i običaje, koji su davali identitet ovom jadnom i napaćenom narodu, a narod koji pogazi svoje veličine zaslužio je ropstvo svake vrste“ , prokomentarisao je jedan gospodin.
Zablaćanci su se, kako kažu, obraćali gradonačelniku Čačka MilunuTodoroviću da im obezbedi advokata, kako bi se rešili pravno-imovinski odnosi Disove kuće, ali za sada se po tom pitanju ništa ne dešava.
„Čas kažu ima osmoro ili devetoro naslednika, pa onda njih 36 ili 37, a ovaj objekat jedva stoji na temeljima. Kada pogledam ovu kuću dođe mi da se onesvestim zbog tuge „, komentariše jedan od meštana.
Prema njegovim rečima, kroz pesnikov dom prolaze miševi i pacovi, a vrlo često se nastanjuju zalutale životinje.
Navodi da je Disova kuća kao najbolja scena iz horor filma i dodaje da je velika je bruka i sramota, kako za Zablaće, tako i grad Čačak.
On ističe da su meštani spremni da učestvuju u rekonstrukciji pesnikovog doma, jer su ljudi u selu imućni, bave se proizvodnjom povrća, ali ne mogu samoinicijativno bilo šta da odrade.
Isto misle i ostali Zablaćanci sa kojima smo razgovarali. Navode da se urušavanjem kuće, sve više prlja i njihov obraz. Podsećaju da, kada je Peter Handke pre nekoliko godina dolazio u Čačak, čelnici grada nisu smeli da ga odvedu da vidi Disov dom zbog sramote.
Prema njihovim rečima, kuću gazi vreme. Šibaju je vetrovi i kiše, a mogla je do sada da postane muzejski prostor gde bi brojne „kuće znanja“ dovodile učenike da se upoznaju sa likom i delom našeg pesničkog velikana.
Naša redakcija je, povodom navoda meštana, pozvala Miroslava Petkovića pomoćnika gradonačelnika za društvene delatnosti, kako bi nam objasnio šta se dešava kada su u pitanju pravno – imovinski odnosi.
On kaže za ŽIG INFO da je slučaj preuzelo pravobranilaštvo.
„Ne možemo da uđemo u kuću, jer je u pitanju privatno vlasništvo. Ona je proglašena nacionalnim dobrom, uradili smo DPR, imamo nameru da to završimo. Kada bi naslednici dali gradu da postupa, to bi davno bilo odrađeno. Na svu sreću pomeramo se sa mesta. Ima sedam ili osam naslednika“, rekao je rekao je pomoćnik gradonačelnika za ŽIG INFO.
Podsećamo, Vladislav Petković Dis rođen je 10. marta 1880. u Zablaću, a tragično je stradao u Jonskom moru 1917. godine. Radio je kao učitelj i carinski službenik. Kasnije, bio je izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima. Za vreme Prvog svetskog rata, preživeo je povlačenje preko Albanije, odakle je prebačen na Krf, a zatim transportovan u Francusku gde piše svoju poslednju zbirku pesama „Nedovršene pesme“. Pri povratku u Grčku, brod na kome je plovio presreće i potapa nemačka podmornica kod Krfa 17/30. maja 1917. godine.
Za Žig info:
Ljubica Sokić
FOTO LJ.SOKIĆ
