Gradska Opština Grocka i italijanska kompanija „Magip“ potpisale su 30.07.2015 godine ugovor o javno-privatnom partnerstvu koji predviđa da ta firma investira oko 10 miliona evra za rešavanje problema komunalnog otpada u toj opštini.
Javni ugovor o poveravanju komunalnih delatnosti, sakupljanju, transportu i odlaganju komunalnog otpada, proizvodnji i distribuciji toplotne energije potpisali su direktor kompanije „Magip“ Đamarino Luiđi i predsednik opštine Grocka Stefan Dilberović.
Kako je u izjavi medijima objasnio Dilberović na tenderu je najveću ponudu dala italijanska kompanija „Magip“ koja je za investiranje ponudila oko deset miliona evra.
Čudni putevi MAGIPA
Magip d.o.o je osnovan, prema podacima iz APR-a 7. Maja 2015. godine, neposredno pred otvaranje tendera za javno-privatno partnerstvo. Pre toga, u februaru iste godine, delegacija SGO Grocka je posetila Italiju. Osim podataka da je firma registrovana na adresu Vučka Milićevića broj 5. u Grockoj, tačnije na trećem spratu u stanu broj 11, drugih podataka ova firma nema. Broj telefona nije unet, nemaju Upravni, kao i Nadzorni odbor, ništa osim osnivačkog kapitala.
A ako krenete po datoj adresi da tražite ovu firmu, teško da ćete je pronaći. Naime, naša redakcija se danas zaputila da pronađe adresu Magipa, firme koja je dobila posao oko komunalnih usluga u Grockoj u narednih 25. godina. Uključili smo GPS uređaj, ukucali datu rutu i krenuli.
GPS uređaj nas je odveo do zgrada kod supermarketa IDEA u Grockoj. Zgrada SGO Grocka se nalazi desetak metara vazdušnom linijom odatle. Izašli smo iz auta i krenuli da tražimo broj 5 u Vučka Milićevića. Nažalost i posle sat vremena traženja tu adresu nismo pronašli kao ni firmu MAGIP d.o.o.
Prema oznakama brojeva, zgrada od supermarketa „AMAN“ pa krajnje do supermarketa “ IDEA“ ima oznaku broja 1. Brojeve 3 i 5 nismo pronašli, već se prvi broj, odmah do IDEA supermarketa nastavlja sa brojem 7a (GPS pokazivao da je u blizini broj 5). Obišli smo sve zgrade do GSP stanice na početku VUčka Milićevića, međutim broj 5 nismo pronašli. Zgrade kod te autobuske stanice su imale oznaku broja 9A. Desna strana ulice je bila konfigurisana redno sa parnim brojevima. Tačno su se nizali brojevi 2, 4, 6…. dok je leva strana totalno nejasna.
S obzirom da nismo pronašli broj 5, ušli smo u gotovo svaki lokal u navedenoj ruti. Međutim, ni tu niko nije mogao da nam objasni gde je famozni broj 5. Svi vlasnici ili radnici lokala su pitali koju firmu tražimo, jer možda znaju po njoj gde je taj broj. Kada smo im rekli da tražimo firmu MAGIP, koja je nova firma za komunalne usluge u Grockoj, zbunjeno su nas gledali. Za tu firmu aspsolutno niko nikada nije čuo.
Iscrpljujući već sve ideje, odlučilo smo da ukucamo i u guglu Vučka Milićevića 5 Grocka. Jedino na šta smo naišli je supermarket IDEA, sa brojem 1 ali i bankomat Komercijalne banke, kojem je u keš memoriji ostalo da je registrovan na broju 3. u toj ulici. Otprilike nas je i GPS uređaj tu navodio. Probali smo da pogledamo ulaz odmah na kojem je taj bankomat bio registrovan, ali na njemu je jasno stajala oznaka 7A. Na interfonima takođe nije bilo traga o firmi Magip.
Pokušali smo u obližnjoj pošti da pronađemo i poštara koji radi taj reon u nadi da će nam pomoći da pronađemo broj 5, međutim poštar je bio na terenu. Nakon toga smo odustali od traženja broja 5.
U Napulju posao sa smećem vodi mafija
Pri dolasku u redakciju, počeli smo da pretresamo dokumentaciju Magipa, barem onu što su predali APR-u. Jedini novi trag koji smo pronašli je predata dokumentacija, na kojoj se vidi pečat društva iz Italije sa oznakama MAGIP S.R.L italijansko grada Napolija.
Internet adresu sa ovim oznakama nismo pronašli, ali smo pronašli jedan interesantan podatak. Naime, pre 4- 5 godine Napulj je potonuo u đubre.
Kroz zimsku izmaglicu probija se otrovni dim spaljenog đubreta koji se diže sa hrpa rasporenih vreća rasutih po ulicama – dokle god se pogled pruža – a iz tmine izranjaju redovi oklopljenih pripadnika specijalnih policijskih snaga i palicama zamahuju prema gnevnim demonstrantima. Scena više podseća na naučnofantastičnu filmsku verziju kraja civilizacije nego na svakodnevicu Napulja, trećeg po veličini italijanskog grada, prestonice regije Kampanije. U ovom lepom primorskom delu Italije već deseti dan, naime, traje „rat otpadom“, čiji koreni sežu 14 godina unazad (kad je prvi put postalo očigledno da su lokalne deponije prepune), a razrešenje je „oročeno“ do isteka naredna četiri meseca, tako je započinjala reportaža dopisnika Politike iz ovog Italijanskog grada.
Na pitanje, zašto su napuljske vlasti douvolile da se toliko smeća nagomilava, dopisnik Politike napisao je sledeće:
Odgovor je tipično napuljski: kao i u drugim finansijski unosnim sektorima, tako i u „smetlarskim poslovima“ ovde glavnu reč vodi lokalna mafija, Kamora. A oni koji ne poštuju zakon, naravno, ne vode mnogo računa ni o interesima građana. Tako se dogodilo da su, oko Nove godine, gomile crnih vreća iz domaćinstava, zajedno sa drugim vrstama komunalnog i industrijskog otpada, umesto na deponijama – zatvorenim jer su se prepunile – završile u predgrađu Napulja i na njivama Kampanije.
Ko su Camorra (Kamora)
Kao konkurent sicilijanskoj, čuvenoj „Koza Nostri“ uvek je delovala „Kamora“, napolitanska verzija mafije. Rečenica koja u najkraćem opisuje ovu kriminalnu organizaciju glasi: „vidi Napulj i umri“. Sa pipcima u svim delatnostima ona je karakteristična po jezivim i teatralnim ubistvima na različitim i neuobičajenim mestima (kupac u piceriji ubijen i ostavljen sa glavom zarivenom u toplu picu, upucavanje žene u lice koja je zatim strpana u gepek automobila i zapaljena).
Za razliku od pre više od 20 godina, danas je italijanska mafija sofisticiranija i deluje iz senke. „Bosovi“ ovako nisu izgubili moć, naprotiv, ona je sada mnogo opasnija.
Za redakciju Žig Info:
Željko Matorčević
