"КУЋО, ЗАПАЛИЛИ СУ МИ КУЋУ": Седам година од пакла у Врчину – зидови су обновљени, али правда још увек касни

Прошло је седам година. Календар каже да смо у 2025, али за нас у Жиг Инфу, та ноћ између 11. и 12. децембра 2018. године и даље траје.

Још увек се сећам сваког детаља. Телефон који звони у глуво доба, негде између пола три и три ујутру. На екрану видим позив – локална хитна помоћ Гроцка. У том тренутку, стомак ми се везао у чвор. Инстинкт ми је говорио да нешто није у реду, али нисам могао ни да наслутим размере ужаса који ме чека са друге стране жице.

Пише: Жељко Маторчевић

Јавио сам се, а дочекао ме је слабашан, једва чујан глас мог колеге Милана Јовановића. Те четири речи урезале су ми се у памћење за цео живот: „Кућо, запалили су ми кућу.“

Као новинар, прво сам покушао да будем рационалан. Питао сам га да ли је сигуран, има ли доказа, да не трчимо са објавом. Милан, иако у шоку, био је јасан – камере су снимиле два извршиоца, а иза свега стоји тадашњи председник ГО Гроцка и ОО СНС-а, Драгољуб Симоновић.

Када сам стигао на лице места у Врчин, рационалност је устукнула пред емоцијама. Призор згаришта, мирис паљевине и уништен дом човека који је само радио свој посао… То су слике које се не бришу.

Кућа изграђена солидарношћу, не правдом

Данас, седам година касније, на том месту поново стоји кућа. Али, важно је да јавност зна – ту кућу није обновила држава, нити су је платили они који су је запалили. Обновљена је искључиво захваљујући донацијама грађана, колега новинара и уз огромну помоћ Фондације „Славко Ћурувија“. То је споменик солидарности, али и подсетник на срамоту система.

Милану емоције и сећања нико не може да врати. Иако су зидови нови, траума је стара.

Осуђени су, али цех нису платили

Оно што ме данас највише боли и брине јесте неправда која се наставља у тишини судских ходника. Иако су Драгољуб Симоновић и његова екипа правоснажно осуђени на затворске казне, Милан Јовановић до дана данашњег није добио ни динар одштете.

Од 2018. до 2025. године, Милан још увек није наплатио штету од оних који су му уништили живот. То суђење иде у недоглед, а бојим се да је у питању намерно одуговлачење. Познавајући наше правосуђе, ово мрцварење може трајати још десет година.

Али, Милан нема десет година. Његово здравствено стање је све лошије, као и здравље његове супруге Јеле. Бојим се да Милан неће доживети да види правду у материјалном смислу, да наплати оно што су му уништили.

Јела – тиха хероина

Не смемо заборавити Јелу, Миланову супругу. У целој овој причи, она је права царица, истински херој. Те ноћи, она је била та која се пробудила, која је пробудила Милана и буквално их спасила сигурне смрти у пламену. Да није било ње, данас не бисмо причали о одштети, већ бисмо палили свеће на гробљу. Питање је да ли би они преживели ту ноћ без њене присебности.

Ми остајемо овде

На крају, шта рећи? Жиг Инфо и даље постоји. И даље пишемо, и даље радимо исти посао због ког су покушали да нас ућуткају ватром. Нису нас уплашили. Али остаје горак укус у устима – да у овој земљи правда можда стиже, али толико споро да за жртве она често стигне прекасно.

Настављамо даље, због Милана, због Јеле, и због истине.

Насловна: Милан Јовановић и Жељко Маторчевић/Приватна архива