Profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Miroslav Ilić, hirurg podržao reforme ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara
Zadovoljstvo je razgovarati sa čovekom koji je spoj znanja, harizme i pozitivne energije, a upravo takav je poznati novosadski hirurg i profesor univerziteta dr Miroslav D. Ilić, sa kojim smo se sreli da popričamo o trenutnom stanju u srpskom zdravstvu.
Profesore, nedavno ste na Etičkom odboru Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici podržali uvođenje kubanske vakcine?
-Bio sam kontaktiran od mnogih pacijenata i iz naše zemlje, ali i inostranstva koji su se raspitivali o uvođenju „kubanske“ vakcine protiv karcinoma pluća. Shvatio sam koliko je nada ovih ljudi važna, ne samo u njihovim životima, nego i za poverenje u zdravstveni sistem Srbije i našeg Instituta u Sr. Kamenici. Posle odbijanja nekih lekara u Beogradu da se prihvati projekat završne kliničke faze u strogim indikacijama za primenu ovog leka, a na način kako to rade lekari na Kubi, potpuno sam podržao ovaj projekat Ministarstva zdravlja i ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara, inače hirurga i to sam javno rekao na Etičkom odboru: ne vidim razloge, osim „političkih“, zbog kojih pojedini lekari odbijaju da primenjuju ovu vakcinu protiv karcinoma. Dr Lončar je uvođenjem kubanske vakcine, pacijentima sa najtežim bolestima omogućio da dobiju nadu u izlečenje.
Kakve lekove dobijaju pacijenti sa najtežim bolestima u Srbiji?
-Hteo bih da dam jedan primer, koji sam nedavno čuo od predstavnika najvećih farmaceutskih kompanija. Ministar Lončar je omogućio da tzv. „inovativne lekove“ za maligne bolesti, a to su lekovi za koje je dokazano da deluju na pojedine forme karcinoma različitih lokalizacija, a nisu na listi „obaveznih“ lekova, mogu da dobiju privatne bolnice koje imaju kapacitet da primene te nove lekove (postelje, laboratorijske onkološke timove i dr.) po 30% jeftinijoj ceni nego bilo gde u svetu, odnosno kada pacijenti sami kupuju te registrovane lekove u apotekama. Iz toga proizilazi činjenica da pacijenti sa najtežim bolestima u Srbiji, osim kroz Zdravstveni fond, mogu da dobiju i druge potrebne, a kvalitetne „inovativne“ lekove, što je ključna progresivna odlika sistema za koji je nadležno Ministarstvo zdravlja i njen prvi čovek.
Kakvu politiku vodi ministarstvo zdravlja prema socijalno ugroženim pacijentima?
-Ministarstvo zdravlja danas vise nego ikada vodi računa o socijalnoj solidarnosti prema svim građanima i to u veoma delikatnom momentu. Suočeni smo sa velikim siromaštvom u državi, sa nagomilanim socijalnim „slučajevima“. Međutim, odgovorno tvrdim da niti jedan pacijent u našoj bolnici, a siguran sam i u drugim, neće biti odbijen ili će mu biti na bilo koji način uskraćeno lečenje u zdravstvenom sistemu Srbije, čak i kada je takvo lečenje enormno, enormno skupo, a lično sam video u mnogim „razvijenim“ zemljama da usled „neodgovarajućeg“ platnog socijalnog razreda, teški pacijenti bivaju uskraćeni za najskuplje procedure.
Koji projekat ministra Zlatibora Lončara bi ste posebno istakli?
-Ministar Lončar je hirurg i kreativan čovek sklon inovacijama i reformama što nam je danas preko potrebno. Zdravstvo u Srbiji više ne trpi palijativna rešenja. Ono mora biti reformisano u moderni i efikasni zdravstveni sistem na svim nivoima, pre svega jer je Srbija srednje razvijena zemlja u kojoj nikakvo rasipanje nije dozvoljeno. Ministar je, npr. omogućio uvođenje modernog kompjuterskog sistema mojdoktor.gov.rs za zakazivanje pregleda kod SVIH lekara koji rade u Srbiji, za svakog čoveka i lekara iz manje sredine, kao i registraciju svih lekova koji se daju u okviru zdravstvenog sistema Srbije što plaća Fond. Na ovaj način će se vrlo brzo steći prava slika u ukupan zdravstveni sistem Srbije i na taj način racionalizovati zdravstvo.
Da li bi istakli još neki konkretan projekat?
-Puno je reformi koje pacijenti ne vide, a koji će svoje efekte pokazati u budućnosti. Možemo satima da pričamo o reformskim potezima ministra Lončara posebno bi naglasio veliki napredak koji je uradjen formiranjem i objavljivanjem Nacionalnih vodiča (kako treba lečiti neku bolest).
Profesore Iliću kojom ocenom ocenjujete rad dr Lončara?
-Objektivna ocena bi bila veoma visoka, moguće najviša. Zašto? Zato što uvek ima stvari koje treba dopuniti ili u hodu ispraviti. Taj pažljivi „monitoring“ sistema jeste nešto najteže napraviti u ovoj zemlji. Međutim, imao sam priliku da se uverim da je i RFZO veoma, veoma spreman za bilo kakvu buduću i traženu reformu, jer njegov kompjuterski sistem praćenja omogućava da se u roku od 6 sati dobije podatak ZA SVAKOG pacijenta u Srbiji šta je i koliko potrošeno u njegovom lečenju. Ovo je od ključnog značaja za bilo kakvu procenu šta i kako dalje u reforme.
Koje osobine posebno cenite kod ministra zdravlja i koje osobine ga izdvajaju u poređenju sa njegovim prethodnicima?
-Znam ministra iz hirurških krugova, kao što znam i njegove kliničke saradnike, koji su bili i moji. Nikada nije bio „nedodiriv“, nego je bio običan, neposredan čovek. Njegov doprinos srpskom zdravstvu će tek biti procenjen u budućnosti. Ali ono što sada mogu da kažem jeste da svim svojim potezima on prati moderne trendove u medicini, omogućava uravnotežen napredak svim delovima Srbije, posmatrajući ukupno „tera“ ceo sistem da bude efikasan, a doktori i medicinske sestre moraju da se uključe u informatičko doba. Nije tajna da mnogi ljudi koji žive u inostranstvu, pre svega naši građani, ali i mnogi stranci – dolaze u naš zdravstveni sistem da se leče! Zašto? Pa zato što dobijaju kvalitetnu uslugu, jeftiniju, a mnogo bolju nego u najrazvijenijim zemljama. Često čujem da dolaze ovde jer VERUJU našim lekarima i medicinskom osoblju! To poverenje u naše znanje i naš sistem je ključno. Ovakav smer održanja visokog nivoa srpskog zdravstva je plod vrednog rada, predanosti poslu, te pre svega stručnih kvaliteta kako ministra, tako i tima koji je okupio. Kao rezultat toga zdravstveni sistem u Srbiji je svakoga dana sve efikasniji i funkcionalniji, od čega nemaju korist samo zdravstveni radnici, nego pre svega pacijenti. Kamo sreće da se zdravstvene institucije mogu slobodno i profitabilno orjentisati u širem, evropskom i regionalnom smislu, da celo društvo ima još veću korist. Ministar Lončar bez ikakve sumnje poseduje hrabrost, autoritet i inovativnost i to su osobine zbog kojih uspešno rukovodi zdravstvenim sistemom. Primetili ste da do sada nije bilo reakcija na njegov izbor u novoj Vladi, dok su svi drugi ministri bili pod lupom javnosti.
Vi ste proputovali ceo svet, školovali ste se u prestižnoj londonskoj bolnici Hammersmith, Tokiju, Njujorku, Amsterdamu, a danas ste jedan od najiskusnijih i najboljih novosadskih hirurga, upravnik ste Grudne hirurgije u Sremskoj Kamenici, a od 21. septembra ćete biti na Vašem Institutu jedini redovni profesor hirurgije. Imate i širi društveni angažman – povremeno svirate malu harmoniku u čuvenom „Garavom Sokaku“, pa da li to znači da je u Srbiji za uspeh dovoljno biti pošten i stručan, a Vas u Novom sadu prati upravo takav glas?
-Hvala Vam na lepim rečima. Najvažnije je da je čovek pošten i da mirno spava. Tačno je da sam pre nekoliko godina pokušao da uradim nešto za svoj grad i nastupio sam na lokalnim izborima svojim imenom i prezimenom i osvojio preko 4% glasova, te tako pobedio brojne, navodno, velike političke partije. Posle su me LDP, ali i LSV i DS optuživali da nisu prešli cenzus, ili da su izgubili dosta glasova zbog mene kao nezavisnog kandidata. Kolege hirurzi, njih 8, su pre nešto više od godinu dana napisali pismo podrške mom izboru za upravnika Grudne hirurgije u Sremskoj Kamenici i tako sam na rukovodeće mesto izabran od struke, a ne politike. Institut ima preko 300 000 evra zarade od pacijenata koje operišem, što je itekako značajan iznos. Možda je čuvena bolnica Hammersmith u Londonu doprinela, kako meni tako i ministru Lončaru, koji je takođe tamo boravio, da mnogo toga što smo naučili možemo da primenimo u Srbiji.
Za Žig Info:
Višekruna Đorđe
