Od šestoro talentovanih tinejdžera iz Srbjie, koji su se 16. aprila uputili na Međunarodnu konferenciju mladih naučnika u Rumuniji, svo šestoro su se vratili sa medaljama – četiri zlatne i dve srebrne.
Zahvaljujući inovativnim idejama na polju biologije, matematike, informatike i zaštite životne sredine, ovi srednjoškolci su u žestokoj konkurenciji uspeli da ostvare do sada nezapaćen uspeh.
Matija Čupić (18) napravio je svoj programski jezik, koji je jedinstven po tome što može da se koristi direktno na mobilnom telefonu i za to je osvojio zlato. Njegov vršnjak Jovan Mitić predstavio je ideju za veštačko stvaranje novih nervnih ćelija, koja bi mogla da spase milione ljudi koji boluju od neuroloških bolesti, i takođe je kući doneo zlatnu medalju. Đorđe Ogrizović je, s druge strane, rešio da pronađe način za prečišćavanje voda zagađenih fenolom pomoću hidrodinamičke kavitacije i postigao je tako dobre rezultate da se kući takođe vratio sa zlatom oko vrata.
– Svakom od naših projekata prethodili su meseci i meseci svakodnevnog rada, pravljenja prezentacija, vežbanja, konsultacija i učenja. Ali, danas smo svi jako ponosni što smo deo ove ekipe – kaže Đorđe za „24 sata“.
Srebrnu medalju donosi nam Uroš Filipović (16) koji je neparavio odelo koje simulira štetu načinjenu prilikom igranja igrica – ako vas pogodi metak, vi to osetite na sebi, ali u blažoj formi. Isti uspeh postigla je mlada Nikolina Marković, učenica trećeg razreda gmnazije u Lazarevcu, koja je matematičkim proračunima unapredila model planetarijuma Kristijana Hajgensa. Četvrtu zlatnu medalju Srbiji je donela Tamara Janković, koja je istraživanjem otkrila da određena vrsta morskog sunđera ima i do 55 puta jače antitumorsko dejstvo neko lekovi koji se koriste za karcinom.
Ukratko, šestoro srpskih tinejdžera je protekle nedelje u konkurenciji od 28 zemalja i 168 projekata postiglo rezultat o kojem mnogo stariji i iskusniji mogu samo da sanjaju. I, dok se njihovi vršnjaci posle škole provode i izbegavaju pisanje domaćeg zadatka, ovi mladi momci i devojke slobodno vreme provode u prostorijama Regionalnog centra za talente Beograd II, u kom su vremenom postali kao prava mala, ekstremno pametna porodica.
– Ovo je zaista jedinstveno iskustvo, i dok to ne doživite, ne možete da znate kakav je osećaj. Pred žirijem, koji čine istaknuti stručnjaci i doktori nauka, predstavljati svoj projekat i odgovarati na pitanja, to je zaista nešto što se jednom u životu postiže – kaže za „24 sata“ Nikolina.
Njeni drugari ponosno ističu da je ovo najveći uspeg Srbije za sada, ali da će u budućnosti biti još veći – jer ne planiraju da stanu. Za ovakav uspeh najviše su zahvalni svojim mentorima, koji su uvek bili tu da odgovore na svako pitanje, katkad i u pola noći.
Ipak, ovim mladim ljudima ovo nisu prve medalje, niti su im ovo prvi naučni poduhvati. Možda bi neko pomislio da takvi uspesi zavređuju više pažnje, ali oni su svesni toga da njihova tema jednostavno nije „dovolljno zanimljiva“.
– Ljudi ne shvataju kolika je ozbiljnost ovoga što se ovde dešava, svi misle da smo mi neka decam-genijalci, da nemamo šta da tražimo ovde i da treba da bežimo iz zemlje. Mada, kad bismo uveli neku foru, na primer da snimamo i prenosimo uživo takmičenje, pa da napravimo rijaliti šou o tome kako se mesec dana spremamo, pa još i namestimo kako se svađamo, čini mi se da bi to, nažalost, bilo popularno. Ali, u realnosti to ne izgleda tako, pa nikome nije zanimljivo – priča Jovan Mitić.
Dok ih sluša, direktor centra Nikola Srzentć se ponosno smeška.
– Ovo su neverovatno talentovani mladi ljudi sa progresivnim idejama, koji žele da uče i da rade, i postižu fantastične rezultate. Nažalost, i država i ljudi generalno pokazuju malu zainteresovanost za njih. Ali, mi nastavljamo da se borimo – ističe on.
Mentorima zahvalni za sve
Mladi naučnici za svoj uspeh najzahvalniji su mentorima, ljudima koji su bili spremni da izdvoje vreme i posvete se njihovim idejama – dr Borivoj Adnađević, dr Boris Pejin, dr Vesna Kojić, dr Nataša Ćirović, dr Branko Malešević, Metaja Opačić, dr Andrej Korenić.
