Празник Покрова Пресвете Богородице прославља се сваког 1. октобра по јулијанском, односно 14. октобра по грегоријанском календару, и спада у празнике посвећене Пресветој Богородици, када верници прослављају благословену Дјеву Марију, која се удостојила да роди Спаситеља свих Господа Исуса Христа и која је заштитница и покровитељица васцелог рода човечијег, и која је, због своје велике љубави и милосрђа, покровитељица, посредница и заступница наша пред Богом.
На сећање на догађај из Х века у цариградском храму Влахерна, за време владавине византијског цара Лава Мудрог (Философа), установљен је празник Покрова Пресвете Богородице.
У северозападном делу Цариграда, код Златног рога, царица Пулхерија, суприга цара Маркијана, дала је да се сагради Богородичин храм, а цар Лав Велики је поред храма подигао мањи храм у којем је положена риза Пресвете Богородице донета из Јерусалима 469. године и чувана у раскошном кивоту обложеном златом и сребром.
Тог 1. октобра 911. године крај кивота са ризом Пресвете Богородице служено је свеноћно бденије у част Пресвете Богомајке и храм је био пун људи, а међу њима је био и Свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појавила се Пресвета Богородица изнад народа са распостртим омофором на рукама, као да том одећом покрива народ. Била је обучена у златокрасну порфиру и сва је блистала у неисказаном сјају, док су је окруживали апостоли, светитељи, мученици и девице, и дуго се молила, док су јој сузе лиле низ лице. Свети Андреј, видевши јављање Пресвете Богомајке, показао је руком свом ученику Епифанију блаженом, и упитао га је: „Видиш ли, брате Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?“ А Епифаније му одговори: „Видим оче, и ужасавам се!“
И зато се овај дан празнује, као подсетник на догађај у Богородичином храму у Влахерни пре 11 векова и на стално покровитељство Пресвете Богородице, када год га ми иштемо од ње, јер ће нас увек покровом својим заштитити и за нас се усрдно Богу молити.
Тропарь Покрова (глас 4): Днесь, благовернии людие, светло празднуем, осеняеми Твоим, Богомати, пришествием, и к Твоему взирающе пречистому образу, умильно глаголем: покрый нас честным Твоим Покровом, и избави нас от всякаго зла, молящи Сына Твоего Хроста Бога нашего спасти души наша.
(Данас, као Православни народи, светло празнујемо, осењени Твојим Богомати доласком, и гледајући Твој пречисти лик, умилно говоримо: Закрили нас славним Твојим Покровом и од свакога зла нас избави, молећи Сина Твога, Хриоста Бога нашега, да спасе душе наше.)
Кондак Покрова (глас 3): Дева днесь предстоит в Церкви, и с лики святых невидимо за ны молится Богу: ангели со архиереи покланяются, апостоли же со пророки ликовствуют: нас бо ради молит Богородица Превечнаго Бога.
(Дјева данас у цркви предстоји и са светима се невидљиво моли Богу за нас. Анђели са архијерејима се клањају, Апостоли са пророцима се веселе: Јер Превечнога Бога за нас моли Пресвета Богородица.)
