Српска православна црква и њени верници други дан од Божића молитвено се сећају Светог првомученика и архиђакона Стефана, којем је посвећен дан 27. децембар по јулијанском, односно 9. јануар по грегоријанском календару.
Страдање Светог Стефана, који је био Јеврејин, а живео је у грчкој области и говорио је грчки језик, било је годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, а исте године када се Исус Христос вазнео на небо. Стефан је био даљи рођак апостола Павла, али када је Стефан мученички страдао Павле још није био спознао Христово учење и звао се Савле.
Свети Стефан је био архиђакон, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили да служе око помагања сиротињи у Јерусалиму, Дела апостолска (6:5 – 6): „Овај предлог би угодан свему народу. И изабраше Стефана, човека пуна вере и Духа Светога, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу, прозелита из Антиохије, и изведоше их пред апостоле, који, помоливши се, положише руке на њих.“, а првомученик, јер је први хришћанин страдао за Господа.
Проповедао је надахнут Духом Светим Стефан код својих сународника и говорио им је да су стварно убили Месију послатог од Бога и очекиваног толико векова и због тих његових проповеди његови ближњи му постадоше непријатељи, који су покушали све да би он престао да проповеда. Никаквим причама нису могли да га зауставе у проповедима и јасно је говорио истину, те су зато прибегли клевети и уз лажне сведоке су га оптужили за хуљење на Бога и Мојсија, исто као што су учинили и са Исусом Христом. Народне и духовне старешине се тада побунише против Светог Стефана и ухапсили су га, како би му судили, исто као што су учинили и са Исусом Христом.
На суђењу је Свети Стефан одлучно и разложно побијао све клевете лажних сведока и са поштовањем је говорио о историји Израиља од Аврама до Мојсија, али када је почео причу о Месији свештеници су се разгневили, као и народни поглавари, и баш тада је Свети Стефан погледао у небо и рекао: „Али Стефан, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божију и Исуса са десне стране Бога. И он речр: Ево, видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји са десне стране Бога.“ (Дела апостолска 7:55 – 56). Судије су се тада разгневиле и извели су Стефана из града да га каменују. У тој гомили гневних био је и Стефанов рођак Савле, пред чије ноге су остали оставили своју одећу (Дела апостолска 7:57 – 58: „Они тада повикаше јаким гласом, затискивајући уши своје и навалише на њега, изведоше га из града и каменоваше га. Сведоци метнуше своје хаљине код ногу једног младића коме беше име Савле.“) и који је касније спознао истину о Господу Исусу Христу и покајао се, крстио се и примио је Христово учење, а затим је остатак свог живота провео као апостол Павле проповедајући јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.
Недалеко од места на коме су Јевреји каменовали архиђакона Стефана стајала је Пресвета Богородица са Светим Јованом Богословом и молила се за Стефанову душу.
Последње речи архиђакона Стефана док су га каменовали су биле молитвене: „Господе Исусе, прими дух мој!. Онда клече на колена и завапи јаким гласом: Господе, не прими им овај грех! И када то рече усни.“ (Дела апостолска 7:59 – 60)
Мошти Светог Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године, затим су пренете на Сион, а касније су однете у Цариград, и 2./15. август је дан када се обележава пренос његових моштију.
Тропар, глас 4: Подвигом добрим подвизалсја јеси, первомучениче Христов и апостоле, и мучитељеј обличил јеси нечестије: каменијем бо побијен от рук безаконих, бјенец от јаже свише десници пријал јеси, и к Богу взивал јеси вопија: Господи, не постави им грјеха сего.
(Тропар, глас 4: Добар бој си војевао првомучениче Христов и Апостоле, и изобличио си безбожност мучитеља, каменован си од руку безаконика, а примио си венац из Деснице одозго, Бога си молио вапијући: Господе, не прими им ово за грех!)
Кондак, глас 3: Јуче нам Господ у телу дође, а слуга данас из тела изиђе. Јуче се роди телом Онај који влада, а данас се слуга каменује. Због Њега и умре божански првомученик Стефан.
Молитва Светом првомученику и архиђакону Стефану:
О, Свети Великомучениче Христов Стефане, који си Бога прославио својим страдалним моштима, не заборави нас, који кроз многе невоље и искушења пролазимо, већ се моли Многомилостивом Богу да подари мир свету, да удаљи непријатеља који је устао због Божијег гнева, грехова наших ради.
Моли се, угодниче Божији, са истим усрђем са којим си се молио за своје убице, да се од нас удаљи гнев безбожника, и да Господ одбрани нас, свој новоизабрани народ, како бисмо твојим молитвама били спашени и да бисмо могли хвалити неизрециву милост Божију, и тебе величали у векове векова. Амин.
Снежана Недић
https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1942458619416659&id=1635113596817831
