У календару Српске православне цркве 26. октобар по јулијанском календару, односно 8. новембар по грегоријанском календару, посвећен је Светом великомученику Димитрију, познатији у народу као Митровдан, пострадалом за веру у време владавине цара Максимијана.
Свети великомученик Димитрије је рођен у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици, од добрих и благородних родитеља, који дуго нису могли имати деце. Предано су се молили Богу и подари им Бог Димитрија, који беше једини и дуго чекани њихов син, одгајан са пажњом и пуно љубави. Отац Светог Димитрија је био солунски војвода и веровао је у Господа Исуса Христа, али не откривајући своју веру другима, јер је још трајао велики прогон хришћана у царству, и као дете је Димитрије био крштен и упознат са вером хришћанском. Велико имање и пример богоугодног живота су му оставили родитељи када су умрли.
У то време владао цар Максимијан (лат. Marcus Aurelius Valerius Maximianus Herculius, рођен око 250., умро јула 310. године, владао заједно са Диоклецијаном од 1. марта 286. до 305. године), који је сазнао за паметног и храброг младог Димитрија и поставио га је за царског намесника града Солуна уместо његовог оца, са задатком да очисти област од хришћана.
Прихватио је Димитрије тај положај, али се трудио да помогне хришћанима, а не да их прогони и убија, како му је цар био наредио, и неко време је у томе и успевао. Међутим, прочуло се да штити хришћане и да народ одвраћа од многобоштва и упућује на Христов пут. Вести су стигле и до цара, који је гневан одлучио да све то провери и док се враћао из рата са Самаритима посетио је Солун, како би проверио шта то Димитрије ради.
Димитрије је сазнао да ће цар посетити Солун и сво своје имање предао је верном слуги Лупу и наредио му је да све богатство раздели сиромашнима, и стаде се молити и постити припремајући се за мученички венац, који је знао да следи. Након што је стигао у Солун, цар је Димитрија позвао да дође. Ступивши пред цара Димитрије је исповедио да је хришћанин и да многе није одвратио, већ преобразио у хришћанство, а цар се разљутио и наредио да га одведу у тамницу.
У тамници је Димитрија посетио, у свој прекрасној светлости са рајским венцем на глави, анђео Божији и рекао му је: „Мир ти, страдалче Христов, буди храбар и крепи се.“ И Димитрије поста још јачи у вери и спреман да страда.
У тамницу му једном дође хришћанин Нестор, којег је сам Димитрије привео истинитој вери хришћанској и желеше од њега благослов и молитвену помоћ да би победио царевог мегданџију Лија, који је убио много хришћана. Димитрије му је дао благослов и рече му: „Лија ћеш победити, али ћеш за Христа пострадати.“ Нестор је отишао на мегдан са Лијем и уз Божију помоћ је победио, а цар се силно ожалостио због погибије Лија и наредио је да одмах Нестора посеку мачем. Али ни смрт Несторова није утешила цара, јер је сазнао да је Нестор изашао на мегдан Лију са Димитријевим благословом и наредио је да Димитрија убију копљима.У рано јутро 26. октобра дошли су у тамницу џелати да убију Димитрија по царевом наређењу и затекоше га како се моли, без страха, а са лица му је сијала светлост. Џелати му нису смели прићи и из даљине су га гађали копљима и тако су га убили, а тело његово бацили. Тајно су хришћани узели тело Димитрија и сахранили су га како доликује.
Прошло је доста година и престадоше прогони хришћана, и над гробом Димитрија велможа из Илирије Леонтије изгради цркву у знак захвалности, јер се ту, на гробу великомученика Димитрија излечио од тешке болести. И док су копали за темеље цркве, пронашли су читаве и нетрулежне мошти овога светог великомученика, над којима се излечише многи болесници.
Слуга Димитријев Луп, који је био у тамници када су војници копљима проболи светитеља током молитве, узео је крвљу поквашену ризу свога господара, а прстен његов је умочио у крв, и њима чинио многа чудеса исцељујући болесне и изгонећи зле духове. Прочуло се по Солуну за сва та исцељења и народ је хрлио ка Лупу за излечење, а када је цар Максимијан сазнао за то наредио је да Лупа ухвате и одсеку му главу. Тако је добри слуга Луп отишао за својим господаром Светим Димитријем пред Господа.
Цар Јустинијан I (527 – 565) пожелео је да премести мошти светитеља у Цариград, али када је додирнуо ковче одјекнуо громко глас: „Станите, не дирајте!“ и тако су мошти Светог Димитрија остале у Солуну.
Свети великомученик Димитрије је заштитник града Солуна и покровитељ Сибира, који је припојен Русији 1581. године. У Солуну постоји мноштво предања како је Свети Димитрије и после смрти штити свој град од непријатеља.
На икони Свети Димитрије се представља у војводском оделу на коњу како копљем пробада неког човека, који лежи под копитима његовог коња. Тај човек је мегданџија Лиј, кога је Нестор, уз Благослов и молитве Светог великомученика Димитрија, победио.
Празник Светог великомученика Димитрија – Митровдан обележен је црвеним словом у црквеном календару, а у Богослужбеном уставу Цркве означен је знаком Средњег празника друге врсте, црвеним крстићем, што значи да је по рангу и значају у трећој од шест група по којима су сви празници у години разврстани. У нашем народу Митровдан је на шестом месту по броју славара, који овај датум обележавају као своју крсну славу.
Обичај је да уочи Митровдана и Ђурђевдана свако треба бити код своје куће, јер ко тада не буде код своје куће целе године ће ноћивати по туђим кућама. А најпознатији је као датум када су хајдуци престајали са својим походима, јер је „Ђурђев данак хајдучки састанак, а Митров данак хајдучки растанак“, и требало је негде на безбедном и топлом презимити зиму, да би се за Ђурђев дан (23. априла/6. маја) опет састали и наставили са хајдучијом.
Народ је обично за Митривдан секао купус, али није сејао жито, јер је то задушна недеља у којој, по народном веровању, посејано жито рађа празне класове. Гледали су сељаци и како се овце понашају, па су знали да, ако на Митровдан овце леже са скупљеним ногама следи блага зима, а ако леже са опруженим ногама, зима ће бити оштра. Такође, кажу стари да ако буде облачно на Митровдан зима ће бити топла, а ако буде ведро, биће хладна и оштра зима. А ако падне снег каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу и верује се да ће се снег задржати све до априла. На Митровдан се у сваки угао куће стави по један облутак против мишева, док у источној Србији дан по Митровдану називају и Мишији или Мишулов дан, који се празнује да мишеви не би по амбару и кући наносили штету. Дан уочи Митровдана треба црни лук оставити на топлом месту и ма колико топла зима била црну лук неће проклијати.
Тропар, глас 3.: Велика објете в бједах, тја поборника всељенаја, Страстотерпче, јазики побјеждајушча: јакоже убо Лијеву изложил јеси гордињу, и на подвиг дерзновена сотворил јеси Нестора, тако, свјате Димитрије, Христу Богу молисја, даровати нам велију милост.
(У невољама нађе Васељена великог заштитника, тебе мучениче, који побеђујеш многобошце. Као што си уништио Лијеву гордост и за борбу оснажио Нестора, тако се моли, Свети Димитрије, Христу Богу, да нам дарује велику милост.)
Кондак, глас 2.: Потоцима твоје крви, зацрвени Бог Цркву, Свети Димитрије, који ти је дао непобедиву снагу, и који чува неоштећен твој град Солун, јер си ти његово утврђење.
Снежана Недић
https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1909234452739076&id=1635113596817831
