Izučavanje jezika je kao bavljenje matematikom i muzikom u isti mah: uzrok uvek ima posledicu, pored pravila i činjenica, logika ima presudan značaj, a kada znanje dozvoli luksuz opuštanja tada reči zvuče kao moćna kompozicija.
Takav utisak odaje čas sintakse prof. dr Zone Mrkalj, na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u okviru kursa za usavršavanje lektora, na 46. Međunarodnom skupu slavista, koji od 1. do 21. septembra okuplja 56 studenata srpskog jezika iz 18 zemalja Evrope i sveta.
Mladi lektori iz Rusije, Bugarske, Rumunije i Srbije na ovom kursu, samo jednom od mnogih koje će pohađati prilikom ovog 46. tradicionalnog seminara srpskog jezika, književnosti i kulture, usavršavali su svoje znanje srpskih rečenica i na primerima proze našeg nobelovca Ive Andrića. Najviše je među Andrićevim složenim rečenicama, onih vremenskih, izričnih, odnosnih…
Andrić je spomenut još nekoliko puta, između ostalog i pri pomenu Jagelonskog univerziteta u Krakovu, gde je studirao na Filozofskom fakultetu, i gde još uvek postoji tradicija učenja srpskog jezika. O tome priča tamošnji lektor za srpski jezik Aleksandra Tomić.
– Na Univerzitetu u Krakovu, gde je još uvek živo sećanje na Andrićeve akademske dane, na svakoj od ukupno pet godina studira od šest do deset studenata. Knjige dobijamo od Novosadskog univerziteta, a mnogo nam pomažu i lektorska vežbanja, priručnici i knjige koje dobijamo od Međunarodnog slavističkog centra Filološkog fakulteta u Beogradu – kaže Aleksandra Tomić.
Srpski jezik na kursevima za lektore usavršava i Svetlana Bogojević, koja je od 1999. do 2004. godine bila lektor za srpski jezik na Univerzitetu u Varšavi, a sada se bavi prevođenjem sa poljskog i ruskog jezika.
Irina Gučkova, saradnik u nastavi srpskog jezika na Filološkom fakultetu Državnog univerziteta u Petrogradu, seća se da joj je otac pomogao u odluci o budućem pozivu:
– Razmišljala sam o slavistici, ali nisam precizno znala za koji jezik da se odlučim. Tada mi je otac pomogao rečima: „Izaberi srpski i nećeš pogrešiti.” Prihvatila sam savet i nisam se pokajala. Srpski dosta nalikuje ruskom, to su dve bliske kulture, smatra Gučkova. Inače, ovo je drugi put kako dolazi u Srbiju na Međunarodni skup slavista, i posebno ističe značaj kurseva za lektore.
– To je za nas dragoceno iskustvo. Mi posećujemo mnoge gradove, ali poseta Međunarodnom slavističkom centru Filološkog fakulteta u Beogradu zapravo je jedna od retkih prilika za lektore iz celog sveta, da se okupe, druže, ali i da kasnije ostanu u kontaktu. Zbog toga sam vrlo zahvalna organizatorima – napominje Gučkova.
Za sada na Državnom univerzitetu u Petrogradu nema lektora za srpski jezik, sve je manje zainteresovanih za studije srpskog jezika, a slično je i u Bugarskoj, po rečima Svetle Ruskove Đermanović i Milene Džerekarove, studentkinja doktorskih studija Univerziteta u Plovdivu.
Plovdiv, inače, ima ugovor sa Univerzitetom u Banjaluci, tako da su tamošnji studenti upoznati i sa ijekavskim izgovorom srpskog jezika.
Jezik registruje sve promene u društvu, a političke promene, prirodno, imaju uticaja i na univerzitetsku praksu. O tome govore i podaci naših sagovornika koji su na univerzitetima u Rusiji, Rumuniji i Bugarskoj na početnim godinama učili srpskohrvatski, a zatim se od treće godine opredeljivali za srpski ili za hrvatski. Često se prednost daje upravo srpskom jeziku.
Damjan Bogdan Mihai, asistent za srpski jezik na Katedri za slavistiku Univerziteta u Bukureštu, kaže da na Odseku za slovensku filologiju srpski studira petnaest akademaca, i da su lektorati za srpski i hrvatski jezik odvojeni.
Zona Mrkalj, koja je i predsednik Društva za srpski jezik i književnost Srbije, podseća na to da i pored toga što u Beču živi znatan broj Srba, i iako je zbog ratne odštete još od 1918. godine školovanje za Srbe tamo gotovo besplatno sve do 2018. godine, malobrojni su predstavnici srpske populacije koji se odlučuju da studiraju objedinjeni BHS, odnosno bosansko-hrvatsko-srpski jezik.
– Sigurno je da bi bilo više zainteresovanih za studije srpskog jezika ukoliko bi na Univerzitetu u Beču postojao poseban lektorat za srpski jezik. Društvo za srpski jezik i književnost Srbije podržava tu ideju, i kao predlog državnom vrhu Srbije – smatra prof. dr Zona Mrkalj.
Sa ovog kursa sintakse, lektori su se uputili u Vukovu zadužbinu, a narednih dana posetiće ne samo vodeće institucije kulture u Beogradu već će obići i srpske manastire Manasiju, Tronošu i Hopovo, tradicionalni Vukov sabor u Tršiću, a imaće i priliku da pohađaju i Malu školu rokenrola i Kurs narodnih pesama i igara.
