Изучавање језика је као бављење математиком и музиком у исти мах: узрок увек има последицу, поред правила и чињеница, логика има пресудан значај, а када знање дозволи луксуз опуштања тада речи звуче као моћна композиција.
Такав утисак одаје час синтаксе проф. др Зоне Мркаљ, на Филолошком факултету Универзитета у Београду, у оквиру курса за усавршавање лектора, на 46. Међународном скупу слависта, који од 1. до 21. септембра окупља 56 студената српског језика из 18 земаља Европе и света.
Млади лектори из Русије, Бугарске, Румуније и Србије на овом курсу, само једном од многих које ће похађати приликом овог 46. традиционалног семинара српског језика, књижевности и културе, усавршавали су своје знање српских реченица и на примерима прозе нашег нобеловца Иве Андрића. Највише је међу Андрићевим сложеним реченицама, оних временских, изричних, односних…
Андрић је споменут још неколико пута, између осталог и при помену Јагелонског универзитета у Кракову, где је студирао на Филозофском факултету, и где још увек постоји традиција учења српског језика. О томе прича тамошњи лектор за српски језик Александра Томић.
– На Универзитету у Кракову, где је још увек живо сећање на Андрићеве академске дане, на свакој од укупно пет година студира од шест до десет студената. Књиге добијамо од Новосадског универзитета, а много нам помажу и лекторска вежбања, приручници и књиге које добијамо од Међународног славистичког центра Филолошког факултета у Београду – каже Александра Томић.
Српски језик на курсевима за лекторе усавршава и Светлана Богојевић, која је од 1999. до 2004. године била лектор за српски језик на Универзитету у Варшави, а сада се бави превођењем са пољског и руског језика.
Ирина Гучкова, сарадник у настави српског језика на Филолошком факултету Државног универзитета у Петрограду, сећа се да јој је отац помогао у одлуци о будућем позиву:
– Размишљала сам о славистици, али нисам прецизно знала за који језик да се одлучим. Тада ми је отац помогао речима: „Изабери српски и нећеш погрешити.” Прихватила сам савет и нисам се покајала. Српски доста наликује руском, то су две блиске културе, сматра Гучкова. Иначе, ово је други пут како долази у Србију на Међународни скуп слависта, и посебно истиче значај курсева за лекторе.
– То је за нас драгоцено искуство. Ми посећујемо многе градове, али посета Међународном славистичком центру Филолошког факултета у Београду заправо је једна од ретких прилика за лекторе из целог света, да се окупе, друже, али и да касније остану у контакту. Због тога сам врло захвална организаторима – напомиње Гучкова.
За сада на Државном универзитету у Петрограду нема лектора за српски језик, све је мање заинтересованих за студије српског језика, а слично је и у Бугарској, по речима Светле Рускове Ђермановић и Милене Џерекарове, студенткиња докторских студија Универзитета у Пловдиву.
Пловдив, иначе, има уговор са Универзитетом у Бањалуци, тако да су тамошњи студенти упознати и са ијекавским изговором српског језика.
Језик региструје све промене у друштву, а политичке промене, природно, имају утицаја и на универзитетску праксу. О томе говоре и подаци наших саговорника који су на универзитетима у Русији, Румунији и Бугарској на почетним годинама учили српскохрватски, а затим се од треће године опредељивали за српски или за хрватски. Често се предност даје управо српском језику.
Дамјан Богдан Михаи, асистент за српски језик на Катедри за славистику Универзитета у Букурешту, каже да на Одсеку за словенску филологију српски студира петнаест академаца, и да су лекторати за српски и хрватски језик одвојени.
Зона Мркаљ, која је и председник Друштва за српски језик и књижевност Србије, подсећа на то да и поред тога што у Бечу живи знатан број Срба, и иако је због ратне одштете још од 1918. године школовање за Србе тамо готово бесплатно све до 2018. године, малобројни су представници српске популације који се одлучују да студирају обједињени БХС, односно босанско-хрватско-српски језик.
– Сигурно је да би било више заинтересованих за студије српског језика уколико би на Универзитету у Бечу постојао посебан лекторат за српски језик. Друштво за српски језик и књижевност Србије подржава ту идеју, и као предлог државном врху Србије – сматра проф. др Зона Мркаљ.
Са овог курса синтаксе, лектори су се упутили у Вукову задужбину, а наредних дана посетиће не само водеће институције културе у Београду већ ће обићи и српске манастире Манасију, Троношу и Хопово, традиционални Вуков сабор у Тршићу, а имаће и прилику да похађају и Малу школу рокенрола и Курс народних песама и игара.
