Неда „Експерт“ – НЕДИН ЛИТЕРАРНИ МАРАТОН

Зарибала сам онако поштено и само ми нове неке антибиотике дотурају уз чајеве и витамине, уз неизбежне пробиотике.

Бар ми се указала шанса да коначно стварно одморим.

И да прочитам заосталу литературу, коју само слажем поред кревета, а никако да почнем да читам.

Елем, почех са трилерима и то „рођака“ северњака.

Ко воли Ју Несбеа и његовог Харија Хулеа имаће симпатија и према Саму Бергеру Арнеа Дала.

И ових врелих дана, под дејством антипиретила, презнојена и сломљена, „јурила“ сам са Бергером, Блумовом и Росенквистовом по залеђеним пределима Норвешке. Ваљда у жељи да се расхладним и скинем температуру.

Авај, резултати нису били баш жељени, те наставих своју „терапију“ трилогијом „Дивергентна“ Веронике Рот, плус и четврте књиге краћих прича о оном симпатичном момку Четири.

Према речима ауторке, требало је да Четири буде главни лик, али јој се некако није дало и остале су приче, које је написала о његовом животу и како је постао то што јесте, односно како је Тобајас Итон постао Четири.

Читајући Вероникине књиге наново ми је било јасно зашто волим пре да прочитам књижевно дело, ма којег жанра, а тек потом да гледам екранизацију, уколико је одраде, јер се битно разликује прича. Доста тога су сасекли и променили, али да вам не бих кварила доживљај сами сазнајте које су све разлике у питању.

Таман лекови почеше да делују и да се враћам себи, те одлучих да наставим читалачки маратон књигом два аутора Ерика Ђакометија и Жака Равена „Тријумф таме“.

Зађох у страхоте Другог светског рата, који не беше само рат за територију и власт на овоземаљском плану, већ и рат за душе, јер је у књизи главна тема Аненербе (познато као „друштво за истраживање древне германске историје и наслеђа предака“), трагање за реликвијама и њиховим моћима, окултно међу нацистима и есесовцима, као и мистериозна књига „Thule Borealis Kulten“ („Kultovi Severne Tule“), kojе je navodno napisao lično Fridrih Barbarosa.

Познате историјске чињенице – одлазак нациста на Тибет, разна ископавања по Француској и Шпанији, докази о окултним активностима, као и познато друштво Тула, које је имало утицај на сам развој нацизма – и мало маште аутора створили су занимљив трилер, део трилогије „Сунца таме“.

Јурњава са јунацима по различитим ископинама, музејима и старим замковима покренула ме је и једва чекам да се докопам осталих књига трилогоје желећи да испратим причу храброг Тристана и других агената на путу ка откривању пре свега себе и својих граница и уверења.

Мистерија је увек привлачила људе, а нарочито када се делимично заснива на истинитим дешавањима, док машта надода све оно где би желели да прича даље крене.

И у овом делу аутори су једноставно морали да се дотакну замка Монсегир, једног од главних седишта катара, који су, због својих уверења и супротстављања папи, масакрирани од стране крсташа 1244. године, а од тада легенде о њима буде знатижељу многих, те су исписане странице и странице о тајнама које су крили у својим ризницама, односно о ономе што се мисли да су крили у тврђави на врху стене.

Тајне старих времена увек су будиле знатижељу и златни одсјај са корице књиге „Кирка“ Мадлин Милер привукао ми је пажњу.

Чаробница Кирка беше прво од четворо деце титана Хелија и Океаниде Персеиде, који исто имаше другачије моћи од титана и Олимпљана, те су били претња и њима.

Киркина сестра Парсифаја живела је у браку са Миносом на Криту, брат Перс на истоку у Персији, док је њен најдражи брат Ејет био краљ Колхиде.

Ипак, Кирку су изгнали на острво Еја, а највише се о њој може прочитати у Хомеровој „Одисеји“ и у миту о Аргонаутима.

Читајући о потцењивању другачијег и ругању ономе што се не разуме и од чега се има страх, јер је нама ново и другачије, схватам да нисмо далеко одмакли у напретку као бића и да би требало, као и личности у многом од ових књига, да превазиђемо своје страхове и храбро погледамо у очи оно што је другачије, будући да је другачије нама, али не нужно и другима, те да другачије не значи да је лоше, већ само то – да је другачије.

Такође, оно што прожима сва ова дела је и борба, најчешће залудна, оних који виде шта се дешава да ли да кажу драгим људима своја сазнања, јер када кажете искрено оно што видите завршите као Касандра кћер краља Троје Пријама, која доби дар пророштва од Аполона, али и проклетство да јој нико не поверује, те тако њено упозорење о паду Троје нико није узео за озбиљно, а сви знамо како се та прича завршила.

Толико је занимљивих прича око нас и у нама само треба храбрости да их поделимо са другима, па нека будемо и као Касандра, јер ће ипак неко можда увидети искреност и бригу у нашим речима.

Воли Вас Ваш „експерт“ за правила Неда