Или је, пак, сазнало да се спомиње нека рестрикција воде, те да побољша овдашње водоснабдевање, одлучи да добар пљусак „распали“, па да можемо само са сапуном и шампоном изаћи напоље и лепо се окупати, те тако смањити потрошњу градске воде, ха. Јесте расхладила ова киша. То је истина. Сапрала је сву прашину, која није, бар у овом неком крају, сапирана са улице од прошлог пљуска, јер изгледа да то више нико не ради. А некада је било ноћу и пред јутро прање улица. Па када неко крене раном зором на посао или се неко враћа раном зором из неке „штете“ може се срести са комуналцима и цистерном и добити јутарње умивање, као оно лик Никола из „Ми нисмо анђели“.
Али то беше некада. Сада изгледа владају нека нова правила. Тако је и са хладовином. Примећује ли још неко колико је дрвећа посечено у последње време? Јесте ново сађено, али је још младо. А у пролазу видех да се неко сирото почело и сушити. Ваљда ће му ова киша помоћи. Знају то боље биолози, али зар није правило да се само оболело дрвеће тако посече, а здраво се оставља и само се среди мало кршоња, јер смо ипак у граду, па да не би сметало превозу или разним кабловима који су премрежили буквално све и као да смо у циркусу и имамо ону сигурносну мрежу око нас да случајно не бисмо пали са трапеза.
Истина јесте да се много у животу балансира и почне све да изледа као да се клатимо на неком трапезу, па ето и мрежу да имамо. Елем, када смо код дрвећа ваљда оно беше правило и да се у етапама мења дрвеће у дрвореду, односно само оболело дрвеће се посече и на то место се засаде младице – младо, здраво дрвеће, како би се обновио дрворед. Ако грешим молим биологе, ботаничаре и остале који су стручни по том питању да ме исправе и упуте како то све треба, јер то није моја струка. Само знам да сам сузе пустила, што због туге, што због јаког сунца, када је у улици из мог детињства у једном граду у Војводини посечено сво дрвеће. Не само што је посечено, већ је 90 одсто зелене површине бетонирано зарад паркинга, млада стабла јесу посађена и нешто мало травице је остало око њих. Сцена је следећа: лето, звезда на небу греје 30 и више у плусу, сами асфалт и бетон око мене, угрејан, просто ми се ђон на балетанкама топи и лепи за њега, прашина свуда около, млада стабла ни сенку за мрава још не могу направити, котрља се из даљине прашина ка мени, док на хоризонту од топлоте просто таласа ваздух и мислим да ћу доживети фатаморгану и видети како кроз песак Сахаре (арапски الصحراء الكبرى, aṣ-ṣaḥrāʼ al-kubrá – велика пустиња) неки шеик на коњу ка мени јаше, као у оном истоименом филму из 1983. године са Брук Шилдс (Brooke Christa Shields), јер је доживљај био управо такав да је само још караван са камилама фалио. А у тој улици није могло сунце да вас огреје колико је сенке било од великих крошњи старог дрвећа, које је мирно стајали у неколико редова посађено и памтило многе генерације клинаца како у њиховом хладу одмарају, играју се, љуљају на љуљашкама…
Е, то су били дани, када су тротоари били широки, па травњаци и дрвореди и тек онда пут, а сада као да све иде по пароли – асфалтирај све живо, асфалта никада доста – те од плодне земље препуне зеленила сахру, односно пустињу праве (назив „сахара“ је од дијалектичне арапске речи за пустињу – ṣaḥra (صحرا)). И онда креће прича са глобалним загревањем. Е, што би рекао Жика из „Династије“ – „иди-бегај“. Па како и да немамо осећај да су лета топлија, када се усијао асфалт под нашим ногама и свуда око нас и онда оних 30 и нешто у хладу у граду буду 40 и нешто у хладу, ако хлада у општи више и има, јер се све усијало и одаје топлоту и по сву ноћ.
Такође, са мање зеленила више је и прашине, па кад се још и она дода, тачно да се човек угуши, без обзира да ли је здрав или му већ није добро. Некако заборависмо да смо и ми део те природе и да нам треба зеленило. О, како нам треба. Те лети хлад даје, пречишћава ваздух, има ту и разних плодова, а и дивних мириса, зависи које дрво и биље је посађено.
Тек да не спомињем колико би било мање клизишта, поплава и осталих непогода да има више дрвећа и другог зеленила, које крошњом даје хлад, а кореном везује дубоко све. А има и неке магије у свом том зеленилу, јер у њима живе сва она мистична бића из старих бајки и прича.
Ваш „експерт“ за правила Неда 23. јун 2019. године
