Јесте, вала, да му је ред, али баш греје. Иако је пре неколико дана било хладно, као да почиње јесен, сада ето већ кукања на врућину. Па стварно нико не може народу угодити. Што јес’, јес’ – како би рекла једна моја пријатељица, коју додуше давно нисам видела, али ме увек подсети на њу када видим предизборне спотове, јер је једна партија деведесетих година прошлог века имала тако памтљив слоган са тим „што јес’, јес’“ да се и сада сетим наставка у рими, али без реклама, па ко се сетио, сетио се, а ко није, није.
Тако ја са овим претходним дешавањима, које зовемо избори, излазим на крај – смехом и хумором, па како буде. Ионако мене нико ништа не пита по многим питањима. Е, није лако вашој Неди да буде неки „експерт“ када је такво стање. Али ме зато зивкају да виде како сам, као и моје ближње, и да ли шетамо када су избори. Наравно, да ли шетамо у правцу бирачких места. Не знам који је то „маркетиншки маг“ смислио да ради, али је тотално контрапродуктивно.
Као да не зна да смо ми народ који врло чудновато реагује на такве позиве и питања, која су на врло клизавом терену по питању поштовања Устава и онога дивног члана 52 (Члан 52: Сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран. Изборно право је опште и једнако, избори су слободни и непосредни, а гласање је тајно и лично. Изборно право ужива правну заштиту у складу са законом.), јер је код нас излазак на изборе ствар личног избора – што и значи у члану реч слободан, као што је и оно што заокружимо тајна, те нико нема права да утиче на то хоћемо ли или не да идемо до бирачког места, а такво запиткивање делује на нас обичну рају као притисак, па ето, немој да нису обавештени, као неки што беху некада. Уосталом, и до затварања бирачких места траје предизборна тишина.
Баш имамо да бирамо: хоћемо ли уопште гласати или не, а онда и за кога или мало цртати по листићу и тиме га учинити неважећим. Ако већ хоће да могу да питају, нека уведу обавезни излазак на изборе, као у неким државама, па онда мораш да се „нацрташ“ на бирачком месту или оправдање какво да донесеш, ако ниси могао да стигнеш, као у школи.
Уколико прихвате, прихвате, а ако не, ето казне, па одрапе лепо по џепу. И сада им још и идеје дајем, како могу напунити касу. Елем, неки и даље зову. И још би и да се свађају. Ајме, куд ме узнемиравају и питају личне ствари, још ме и хоће вређати и држати предавања. А тек је то „прави погодак“ у опхођењу. Није ни битно ко је звао – срам га/их било.
Вашу Неду „експерт“ другачије родитељи васпиташе, а све у духу „живи и пусти друге да живе“, јер није лепо питати неке ствари, нити инсистирати на одговорима, а тек при том бити и некултуран је апсолутно било неприхватљиво у мојој кући. Очигледно да нисмо сви исто васпитани. Неки виком хоће постићи све, па мисле да дрека и неко набеђивање по улици или током телефонског разговора или било како и где даје лепу слику о њима. Јок, што би рекли и браћа Турци. Само види човек са ким има посла, а онај за кога тај неко ради губи кредибилитет и поштовање, јер их неко такав у јавности представља.
Али је ваша Неда одлучила да јој то ипак не поквари дан, те одлучи тражити средње решење, јер једни вичу „гласај, гласај“, други „бојкот, бојкот“, а обичан грађанин се пита „шта је бре са оним вирусом и овом кишом?“, која је тај дан баш одлучила да лепо подсети све нас на јесен. Важно је да је све прошло. И опет је свануо нови дан, без икакве апокалипсе, коју увек сви најављују, како им падне на памет. До сада смо преживели бар десетак „крајева света“, а једино ми један „Крај света“ остаде у лепом сећању, јер је то филм „The World’s End” из 2013. године, једна од више занимљивих комедија Симона Пега (Simon John Pegg), (уз косценаристу Едгарта Рајта – Edgar Howard Wright).
Ето препоруке за ове летње, вреле дане и останак уз наше мале или пак велике кућне екране. А тема је као наша домаћа – другари иду по пабовима, нашки би било кафаницама, у жељи да у свакој попију по пиће и заврше ту неку своју руту, док у процесу схватају да је свет почела да преузима ванземаљска цивилизација, ауууу, те јој се јуначки, са чашом пића у руци, супростављају и раде на опстанку људске врсте. И у свему овом чудном, чудном свету, ваша Неда доби и лепих вести. О, да, врло лепих.
Наиме, на најлепши начин се увећавају породице мојих рођака и пријатеља. Малих бебаца на све стране. Већ рођених има, а и вала оно ванредно стање даје резултате, те ће бити и тек бебаца, како ми јавише, па се може рећи да је корона више учинила за наталитет у нашој земљи, него било која друга политика и било који план. Зезали су се неки са оним да су Французи на најаву карантина прво покуповали вино и презервативе, па како су они префињени, а ми Балканци удри по брашну и шећеру и квасцу.
Еее, али зна Балканац шта је битно. Вала и хитно, те и друштвено одговорно. У таквој ситуацији, којих је овде већ било у разним облицима, што би мој деда рекао, ваља имати шта јести, а после и радити на наталитету, јер требаће људи овој земљи, па када смо већ били по кућама одморни и опуштени, право време је било за лепа дружења са драгом особом, те и то одмах у таквој атмосфери и даје резултата. Уосталом, маните се тих белосветских. Па да знају да уживају Гуча и Егзит и сличне манифестације би биле организоване код њих, а не код нас.
Што се тиче алкохола. Па зна се ваљда да свака респектабилна кућа на Балкану има бар литру комовице код куће за не дај Боже, а и још ко зна каквог пића донетог за славе и прославе, те штека увек име.
Е, сада замислите ту атмосферу са музиком, опуштено, „дезинфиковано“ домаћом љутом, када зазвони телефон и пита вас да ли шећкате до избора, а ви радите далеко одговорнији посао – повећања наталитета. Па је ли то ред?
Ваш „експерт“ за правила Неда 3. јул 2020. године
