Што се тиче уметничког живота, Жељко Брацановић га је започео као сликар. Био је изузетно добар у описивању својих слика. И управо та чињеница, ти описи и једна опклада са главним јунаком, учинили су да је данас овај Грочанин написао трилогију, уметничко дело објављено у три чина, која се могу читати појединачно а ипак заједно чине једну целину.
Брацановић на почетку опкладе је тврдио да није писац. Ипак, испоставиће се да није био у праву и сада већ верује да је писац.
Када би могли да најкраће препричамо трилогију „Сасвим обичан живот“, могло би се рећи да је то прича о једној Вароши која је могла бити било где, о једној земљи које више нема. О младости која је била страшна колико и лепа. Педесет и неколико година из угла сасвим обичних људи. Брацановићев дуг садашњости и тестамент прошлости. Књига која даје решење, подсећа нас ко смо и зашто смо овде.
Када је написао први део „Сасвим обичан живот“, трилогија није била у плану. Мало кашњење тадашњег издавача, мало корона и „Саавим обична прича“ се улила у „Домине“. „Сасвим обична прича“ је описала период од 1970 до 2000, „Домине“ су лоциране од 2000 до 2022., а „Сасвим обичан дан“ описује дане које живимо. Три различита наратива и три различите брзине тока радње чине „Сасвим обичан живот“.
Када је изашао „Сасвим обичан живот“, многи Грочани су негде у неком делу књиге препознали себе. Ипак Брацановић је експлицитно искористио само један лик из Гроцке, он чак и носи исто име и у роману. Остало су измишљени ликови са деловима сећања и особина реалних људи. Брацановић је, да тако кажемо, мало промешао карте.
У Центру за културу Гроцка, за оваквог уметника нема места, нема га бар за сада. Мада, Брацановић није ни сигуран ни да ли му је потребна таква промоција. Каже да му та врста славе није потребна, а цени да Центар има и важније личности од њега за представљање. Свакако, примерци Сасвим обичног живота су у Грочанској библиотеци и тамо је могу наћи они који пожеле да је прочитају.
Као и за претходна два издања, донација у виду четрдесет и четири примерка трилогије већ је послата на адресу удружења Нурдор. Међутим, сама продаја иде јако слабо, тако да Брацановић мисли да ће је прекинути. Како каже Брацановић, народ данас нема пара ни за храну а камоли за књиге. Због тога мисли да убудуће неће организовати овакве акције, већ ће помагати из својих средстава, колико је у могућности. Уколико неко жели примерак књиге, може се обратити лично аутору, односно Жељку Брацановићу.
Што се тиче планова за будућност, жеља му је да трилогија буде филмована или бар један њен део. Мисли да би то био логичан завршетак приче о Есми и Југославу.
Оно што би Брацановић поручио свима јесте да је живот је величантвен у својој једноставности. Нема потребе да га компликујемо. Све што нам је потребно је љубав.
