Почетна » ТАЈНЕ ВИНЧАНСКЕ КУЛТУРЕ У потрази за најнапреднијом праисторијском цивилизацијом

ТАЈНЕ ВИНЧАНСКЕ КУЛТУРЕ У потрази за најнапреднијом праисторијском цивилизацијом

од admin
0 коментар

Винчанска култура је једна од ретких раноенеолитских култура југоисточне Европе која је у вековима око 5000. године пне. доживела у правом смисли те речи процват.

Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура на свету, а најранија металургија у Европи, као и најстарије писмо пронађени су управо на винчанском локалитету Беловоде у источној Србији.

Фигуре које је винчанска култура оставила испитиване су небројено пута, а међу многим објашњењима о њиховој сврси, они најекстремнији отишли су толико далеко да тврде да фигуре представљају ванземаљце. Иако су оваква објашњења одбачена, мистерије које окружује винчанску културу не престаје да интригирају и привлаче.

На исти начин као египатске пирамиде, винчанска култура наставља да инспирише умове у потрази за одговорима о пореклу и настанку људске цивилизације.

Фото: Vикипедиа/Цодрин.Б, Артефакти Винчанске културе

ПРАИСТОРИЈСКА МЕТРОПОЛА

Најстарија станишта у Винчи најчешће имају елипсоидне основе укопане у лес и шаторасти кров од прућа, трске и сламе који належе непосредно на основу. Колибе су груписане по одређеном систему око централне и подсећају на архитектуру културе Лепенског Вира. За исте традиције се повезују и стубасте антропоморфне фигуре и нерашчлањене керамичке посуде.

Винча је око 4500. године п. н. е. опустела, али се непосредно после културног слоја са шаторастим стаништима јавља ново насеље, које су изградили носиоци културе млађег неолита, којој је Винча дала име.

Специјализоване делатности довеле су до привредног успона, друштвеног раслојавања и богаћења заједница винчанске културе, која се простирала се на територији већој од територије било које неолитске културе у Европи. Поједина њена насеља премашила су величином и бројем становника не само сва истовремена неолитска насеља, већ и прве градове који су знатно касније настали у Месопотамији, Егеји и Египту.

Винчанска кућа

Сматра се да је Винча била град јер је стално била насељена током много генерација, становништво је било активно током целе године, а постојала је и специјализација послова. Може се рећи да је била метропола, будући ју је насељавао велики број становника, да је била економски и културни центар, да су откривена многа мања насеља у непосредној близини Винче, а нађени су и докази о интензивној комуникацији и размени добара, услуга и људи.

Налаз показују да су први земљорадници Подунавља припадали посебном антрополошком типу у коме се обједињују одлике старе европске популације с одликама грацилних Медитеранаца.

Носиоци винчанске културе имали су мешовиту економију, основне делатности били су сточарство и пољопривреда, али су се бавили ловом, риболовом и прикупљањем дивљих плодова.

Винчанска амфора

НАЈСТАРИЈЕ ПИСМО И ЊЕГОВЕ ТАЈНЕ

Још увек је неразјашњено значење тајанствених симбола који су урезани на грнчарији и фигуринама винчанске културе. Већ годинама их изучавају археолози и палеолингвисти. Претпоставља се да су били ознаке власништва, кауција, пиктограми или сликовно или фонетско писмо.

Неки тврде да се у Винчанском писму, односно систему знакова и симбола могу пронаћи симболи који подсећају или из којих су настала одређена слова данашњег ћириличног писма, а симбол који је готово исти као четири С на грбу Србије и данас изазива контроверзе и опречна мишљења међу историчарима и лингвистима.

Осим четири С, најстарија свастика, тачније најстарији коловрат икада пронађен налази се на фигурини од слоноваче старој 12.000 година, пронађеној у Мезинама у Украјини. Ова фигура такође припада неолитској култури која се простирала по југоисточној Европи са замишљеним центром у Винчи. Међу древним винчанским артефактима постоји обиље археолошког материјала на којем су урезане свастике.

Винчанско писмо

Винчански знаци су најчешће праволинијски урези који су направљени на већ печеној посуди. Налазе се од обода до дна суда. До данас је откривено више од 1000 фрагмената на којима су урезани ови знаци, а како су симболи нађени на много места широм источне Европе, већина стара између 6500 и 8000 година, многи научници старају да је Винча родно место најстаријег писма на свету.

Још увек није откривено којој су групи народа припадали носиоци ове културе, тако да је изузетно тешко одредити којим су језиком говорили, што је неопходни услов за дешифровање винчанског фонетског писма.

Артефакти на којима су урезани симболи, односно писмо Винчанске културе

ФИГУРИНЕ И БОГОВИ ВИНЧЕ

Већина древних винчанских фигура представља антропоморфна, хуманоидна бића на апстрактан начин – са овалним главама, огромним очима – што је заправо и покренуло спекулације о ванземаљцима, док је право питање на који начин су ове фигуре формирале нашу представу о бићима из далеког космоса.

Артефакти винчанске културе проналажени су широм југоисточне Европе, а главно археолошко налазиште налази се на 15 километара од Београда. У ископавањима је пронађено преко 2000 фигура које заједно чине највећу европску колекцију тог типа. Ове фигурине највероватније предсављају древна божанства и користиле су се приликом празника или обреда у којима су се пре 7000 година винчански људи обраћали натприродним силама и ентитетима.

Чињеница да је Винчанска култура цветала неколико хиљада година поре првих античких цивилизација на тлу Европе, представља камен спотицања за теоретичаре развоја људског друштва. Винча представља интригантан и недокучив доказ да се нешто необично десило на нашим просторима, нешто што тек треба да буде откривено, проучено и схваћено.

Већина савременика и даље не пружа задовољавајуће објашњење Винчанске културе, највише због тога што су остаци овог друштва битно напреднији од других неолитских друштава. Другим речима, људи који су живели у Винчи имали су развијен друштвени систем, религију и уметност много пре првих сличних примера у старом свету.

Фигурине пронађене у Винчи украшене су невероватним записима и симболима. Керамичке и камене фигуре богова, људи и животиња које су нам Винчани оставили можда су њихов начин записивање неке недешифроване историје која ће тек бити растумачена, када неки талентовани ентузијаста одлучи да посвети свој живот експонатима у нашем музеју.

 

(Newsweek.rs)

Можда ти се свиди

Оставите коментар