Легендарни глумац Властимир Ђуза Стојиљковић умро је у 85. години после дуже и тешке болести на интензивној нези Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије
Легендарни глумац Властимир Ђуза Стојиљковић умро је у 85. години после дуже и тешке болести на интензивној нези Клинике за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије.
Како незванично сазнају београдски медији, узрок смрти је највероватније опште тешко стање организма.
Стојиљковић је рођен у учитељској породици. Завршио је гимназију у Крушевцу, а глумом се бавио аматерски још као средњошколац.
По завршетку средње школе се уписао на Рударско-геолошки факултет, који је напустио у трећем семестру и уписао се на Академију позоришних уметности.
Професионалну каријеру је започео 1951. у Београдском драмском позоришту (БДП). У БДП је радио до 1968, после чега је прешао у Атеље 212. У БДП се вратио 1978. и остао тамо до 1985, када је поново прешао у Атеље 212, у ком је играо до пензионисања 1995. Често је гостовао у бројним представама, првенствено у Београдском драмском позоришту и Атељеу 212. Играо је више од 130 улога.
Године 1983. добио је Октобарску награду града Београда, а 2001. је добио Добричин прстен. Године 2009. је добио Статуету златни ћуран за животно дело.
На филму је дебитовао 1957. у „Туђој земљи“ Јожеа Галеа. Велику популарност је стекао филмом „Љубав и мода“, за који је отпевао чувену песму „Девојко мала“.
Осим те песме, снимио је још неколико које су објављене на сингл плочама. Велику популарност је стекао улогом Родољуба Петровића у серији „Позориште у кући“.
Потом је с Миленом Дравић био домаћин у шоу-програму „Лифт за пети спрат“.
Средином 1990-их је одиграо улогу симпатичног италијанско-српског племића варалице Контеа Марија Марка дел Тинторета у серији „Срећни људи“, Синише Павића.
Крајем 1980-их је водио радио програм „Забавник“ на Радио Београду, а учествовао је и у другим забавним емисијама ове радио станице.
Стојиљковић је такође позајмљивао гласове јунацима бројних цртаних филмова али је остао највише упамћен као Патак Дача, Пепе ле Твор, Оптимус Прајм из Трансформерса и Рафаело и Леонардо из Нинџа корњача.
