Почетна » Панићевој кући у Гроцкој додељен посебан статус

Панићевој кући у Гроцкој додељен посебан статус

од admin
0 коментар
01 1941g Grocka pogled sa crkve 01

Гроцка је градско насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 8338 становника (према попису из 1991. било је 7642 становника).

01 1941g Grocka pogled sa crkve 01

Гроцка 1941. године.

Најстарији трагови о постојању насеља на територији данашње општине Гроцка датирају из почетка неолита (млађег каменог доба).

Прво помињање Гроцке, у писаној форми, забележено је у 9. веку (878. године), када се за насеље на ушћу мале речице у Дунав срећемо са словенским именом Градец. Следеће писано помињање забележено је у запису Евлије Челебије 1521. године, под називом Хисарлик (утврђена војна постаја на цариградском друму). Највише података о Гроцкој у средњем веку налазимо у турским пописима и из записа путописаца. Герлах, путописац који је 1578. године прошао кроз Гроцку и забележио: „…велики поток дели Гроцку на два дела, у једном делу подигнуте су мале српске колибе покривене трском и сламом, а у другом има и лепих турских кућа, често шиндром покривених.“

02 1730g 1885g Grocka granice

Један од историјских симбола Гроцке је и стара кућа породице Панић.

Панићева кућа у Гроцкој, налази се у Булевару револуције број 64. Подигнута је у првој половини 19. века по типу моравске куће такозване дунавске варијанте. У њој се налазе четири просторије, трем и подрумом испод једног дела зграде.

03 1971g Paniceva kuca 0104 1971g Paniceva kuca 02

Панићева кућа 1971. године

 05 1971g Paniceva kuca 03

06 1971g Paniceva kuca 04

07 1971g Paniceva kuca 05

 

08 Grocka razglednice 07

Гроцка 80 тих година

 

Породица Панић

По казању најстаријих живих Грочана и докумената које указују на то, Панићи су једна од најстаријих Грочанских фамилија.То потврђије и сачувана тапија из 1838. године у којој се наводи како браћа Петко и Петар Мамић дају свом брату Трифуну Мамићу његов део имовине. Пошто се оделио од браће и преселио код таста Косте Панића.

 09 1838 Tapija

Оргинална Тапија из 1838.године

Последњи мушки изданак породице Панић, био је Коста. Како није имао мушког потомка већ само једну ћерку, довео је у кућу зета Трифуна Мамића и дао му целокупну повелику имовину уз услов да Трифун преузме женино преземе Панић и славу Светог Јована, што је он и прихватио. Да су Панићи староседеоци говори и чињеница да је једина жива Костина ћерка приликом удаје за Трифуна Мамића могла да има најмање око 16 година, а ако је пре ње имао још деце која су поумирала, што је за оно време било веома вероватно. Коста је тада могао да има између 45 и 55 година, што би значило да је рођен негде крајем 18 века, тако да постоји могућност да је највероватније учествовао у оба Српска устанка против Турака.

Од Трифуна, касније потичу сви потомци Панића. Трифун је имао петоро деце : Алексу, Марију, Љубицу, Милоша и Михајла. Трифунов најстарији син Алекса имао је три сина : Драгомира, Живорада и Ђорђа и три ћерке : Милицу удату у Павловићима, Тонку удату у Хранисављевиће и Зорку која је умрла као девојка.

Неки детаљи о породици Панић забележени су и у књизи Милана Лазаревића „Гроцка и Грочани“.

 10 GG1

11 GG2

Данас у Гроцкој постоји око петнестак кућа породице Панић.

12 Ulica Bul.rev i Vase Carapica 1950 g

1953. године Угао Булевара револуције и Васе Чарапића где и данас има више кућа породице Панић

Панићи се помињу и у чувеној народној песми „Коларићу Панићу“

КОЛАРИЋУ ПАНИЋУ

Коларићу панићу,

плетемо се самићу,

сами себе заплићемо,

сами себе отплићемо;

коларићу панићу.

13 Grocka Paniceva kuca spomenik kulture

 

ЕЖИ

Можда ти се свиди

Оставите коментар

five × four =