Скини ципеле. Одавде идеш боса.
Пут је прилично проходан. Два километра кроз шуму, стићи ћес до човека кога зову Цар. Даће ти завежљај. По цену мурије, не гутај кесицу. Баци у оближњи јарак. Не могу ти ништа док ти се очи смеју. Но, нећемо бити малициозни. Док дођеш до пута, држи кесицу у брусхалтеру. Ту ће те чекати Божидар. Њему предајеш гудру. Ако покуша да започне разговор о уметности, игнориши будалу. Тај је за ренесансу чуо са Слагалице. Потом шта? Потом не питај. Божидар зна како да нађе пут до мене.
Малена, не брини. Чинис добру ствар за твог Орфеја. Ако сам пали Орфеј, и даље сам Орфеј. Успут, малена, немој да дозволиш да ти колена дрхте. Та појава је остављена за лешинаре који грабе туђе, а ти спасаваш своје. Не брини за мене, ја сам добро. Углавном сликам портрете и испијам пиво. Атеље ми је у нереду јер нема твоје златне ауре да га обасја у угловима овог мрачног поткровља, али је подношљиво. Нећу питати како си, јер знам да ти мозеш све. Жена си. Јожш си жива.
Не читај новине,у њима ћеш наћи само отров који, ако нађе пут до твојих артерија, убризгаће погрешан кокаин о мени; а знаш да сам никад више само твој.
Остај ми добро, Ања.
Мој корак је твоје име.
АЈША
