Бобан Миловановић за Перо : Бити Човек, то је Чудо

Колико смо само пута чули реч “блажени“, а притом још увек нисмо сигурни да познајемо њено значење!

Ни различити преводи Светог Писма не помажу нам да откријемо њен смисао. У тим преводима често можемо наићи на израз “Благо (вама)“ или на друге варијанте, попут “Благословени (јесте)“. Разумевању појма “блаженство“ нарочито не доприноси раширено секуларно схватање ове речи, које се односи на емоционално стање, односно посве специфично расположење.

Да бисмо заиста разумели смисао “Блаженства“, неопходно је претходно дати одговор на питање: постоји ли разлика између Чуда и илузије, те, уколико постоји, у чему се она састоји.

Основна разлика између Чуда и илузије јесте у њиховом онтолошком (не)утемељењу. Чудо је онтолошки утемељено, штавише на чудесан начин уткано је у фундамент односно темељ Човековог Постојања, јер на суштински начин доприноси квалитету Егзистенције, надградњи људског бића до нивоа раста Човека, односно Личности. Илузија, опет, нема своје онтолошко утемељење, стога ју је могуће дефинисати као ‘грађење бића на небићу’. Сама илузија нема, дакле, Cмисла.

Како разликовати Чудо од илузије? Није то било једноставно ни у апостолско време, па није ни данас. Гностичка легенда говори о лету и паду Симона Чудотворца (Нови Завет га познаје као Симона Мага) и одласку његове пријатељице Софије у нову илузију. Индијски гуру левитира, односно лебди над тлом 5 или 10 см. Дејвид Коперфилд премешта возове. Сатја Саи Баба је вршио „материјализацију“ из празних шака сипајући вибхути-прах. Кључно питање је који је Cмисао свега тога, односно шта са тим? И одговор – ништа. Осим што ће на гробу горепоменутог индијског гуруа који левитира стајати епитаф: Овде лежи човек који је умео да лебди Тачка

Природно је што се намеће питање: ако су то илузије, шта су онда Чуда?

Чудо је положити живот за ближњега свога. Чудо је провести ноћ уз постељу болесника. Чудо је поделити са неким јабуку по пола. Чудо је опростити и заборавити неопростиво, или макар ситницу. Чудо је волети некога више или као себе самога. Љубав је Чудо. Праштање је Чудо. Саосећање је Чудо. Несебично дељење је Чудо. Пожртвовање је Чудо.

Због чега су то Чуда? Јер су, између осталог, супротстављена основним законима природе, на пример самоодржању, тромости тела односно инерцији. И у томе што имају Смисла.

У чему је Смисао Чуда? У томе што овај свет чине бољим местом за живот.

Стога би Блаженства могла да гласе и овако:

Чудесно је бити милостив;

Чудесно је бити чиста срца;

Чудесно је бити миротворац…

…јер те то чини Човеком, јер нас то чини Људима.

Радујте се и веселите због тога.