Жена није дама уколико свој примерак књиге „Солидно срце“ не чува испод јастука или на нахткасни поред прибора за скидање шминке. Ево приче због које се уводи нови интимни бонтон…
Зашто су мушкарци убеђени да су жене те које инсистирају на кондомима? Као да ми уживамо када га напаљенко стави у ону скраму од жвакаће гуме. Он би хтео да буде еманципован, брижан и савестан, је ли, а курац му при том изгледа као роловано пилеће крило у цреву. Фали само тост да имају где таквог да га сервирају.
Хало, фију, па је л’ вама јасно да је гума без обзира на све гума, а кожа је кожа? Разлика је таман онолика колико се разликују суво и влажно трење. Прво је као да те мази шмиргла, а код другог клизи на свакој дубини, и под сваким углом. Откуд вам идеја да би се права, здрава пичкица пре трљала с гуменом рукавицом неголи с природном кожурицом? Па, ви се трудите да вам се дигне да би га ми што боље осетиле унутра. А кондоми, какви год да су, смањују пулсирање. То нас лишава једног специфичног осећаја припадности. Јер, ви припадате нама, а не обрнуто. Чак и кад је женско горе, она га прима где и како пожели у том тренутку. Ви само набадате у мраку. Тај мрак је боје меса само донде докле можете да је прстима растворите. А унутра, он има боју крви.
Али ви сте ионако рођени преплашени, с палцем у устима и пачетом у пупку, тако да је боље да вас поштедимо детаља. Нисте ви створени да уживате у детаљима. Ви волите да уживате у крупном плану, али редовно нестанете у нама – да бисте могли да уживате. Од те мистерије неки мушкарци се одају цркви, иду тамо да пију уместо у кафану. Ваљда да би их мајке лакше пронашле кад се обезнане од вежбања вере. Тек кад им се појаве мајке, многи од таквих виде свога Бога. Нема то везе са слободом вероисповести. Говорим о цуцлању, сисању. О вашем страшном усуду. Трајно одбијени од мајчине сисе. А кичма вам не дозвољава ни да пућкате сопственог Мишка, ма колико он био шампионски укрућен за ту прилику. И онда се педеришете и умудрите се од муке, па правите од пичке дебатни клуб.
Сећам се, један што је глумио да је много заузет, рекао ми је, кад му нисам дала да употреби кондоме: „Јеби га, боље да су код мене него код моје жене“.
Е, ту лежи суштина: вирус љубоморе је смртоноснији од вируса сиде и осталих заразних опачина. Као да ми жене не знамо да се рискантни полни вируси налазе у крви, а не у сперми. Јеби ме, само немој да ми пушташ крв. Не гризи усне, ни заноктице, кад ме обрађујеш. И ето безбедног задовољства.
Хало, фију, вама је стало да храните култ сперме. Бркате мушкост и симболе из медицинских приручника. А сперма је пролазнија од живота, траје краће од најпубертетскијег кресања. Док наместиш јастук испод гузе, а оно видиш водњикаву барицу на стомаку. И слузаве трагове као да ти је пуж прешао унутрашњом страном бутина. Сперма је намерно прецењена. Пустите божанске лепоте расплода и приплода. Сперма је да се штрца, да се шика. Односно, да се прогута или испљуне – зависи колико мозга ти је у желуцу.
Премда, не умем да дилам са ватрогасним цревима. Када ми се заломи такав голем, онда га не испуштам из руке, да га власник не злоупотреби. Не могу да га обзинем, гушим се, па ми једино преостаје да га зубима грицкам, држећи га на дистанци од горњег непцета. И стално се измичем када је у мени, мешам куковима као трбушна плесачица која се прејела баклава. Морам да се мигољим и довијам дупетом и карлицом јер мушкарци с каракурџом не умеју да стану ни на три четврт, а камоли на пола угуране дужине. Ти мамини синови хоће да ми нанесу бол, да ме казне што сам побацила сопствену мајку чим сам могла да рађам и одлучујем о рађању. А оне наритане мужјачине, склоније везивању, њих боле наша заједничка деца, на силу нерођена..
Један такав, необавезно зализан, тепао ми је „сестро слатка“. Ваљда је хтео да наше дружење у ситне сате заличи на пијано пријатељство. Међутим, трећег дана ординирања, сачекала сам да му испразним кућни бифе, који је био сиротињски импровизована мешавина полуотворених и полуиспијених, анонимних боца жестине и вина. А онда сам му рекла, знајући да нема где да обнови алкохолне залихе: „Слушај, луче, ајде да зајебујемо те сестринске фазоне. Јер сам сигурна да ти не би пријало да те зовем ‘буразеру мили’. Нарочито што ти је јасно да ме муваш од почетка, а и ја помало мувам тебе, није да није. Зато мењај причу и мењај постељину. А мого би да промениш и гел за косу“.
Он ме слуша, час жмирка, час покушава да увуче језик, а уста му направила слово „омега“. Толико није могао да их затвори, а ни да ромори.
Три недеље касније, почео је да ме зове „женче“. Требала му је блискост да би се суочио са мојом пичком. А мени је требао кондом да се не заборави. Такви умеју да претерају у зближавању, ваде га као нож из аждајиног срца да ваде.
Хало, фију, не падам ја на куртонску едукацију о нежељеној трудноћи. Рекох већ, гума је гума, што је финијом праве – пре ће да пукне. Не од његовог сајза већ од мог усисавања. Не можеш да бургијаш мој вртлог ни са полисом животног осигурања, а камоли са тим балонима које свако дете може да надује као украс за јелку.
Ипак, ако већ нећеш да ти човек прекида сврш, онда је боље и са талкованом гумом него да после пијеш пилуле „за дан после“, и трпиш мучнину, кидање у стомаку, онај грозан осећај цепања – као да ти се део тела негде унутра одваја од тебе. Много је то паћенички за мој укус. А и мушкарци у таквим ситуацијама редовно добијају грчеве и рађају мечку Божану, па првом приликом збришу на други вашар, код другог газде. Тако можеш да останеш и без играчке, и без публике. Разумеш на шта мислим?
Посебна је занимација кад си у шеми са арт-ликовима; прво те убаце у њихову фрчину, па ти сама мораш да им разрешаваш дилему шта су, заправо, ти префињени створови – мушкарци или уметници? Све то њихово дрљање о духовности је смарање без икаквог опипљивог ефекта. Па, не могу да се јебем с духом. Хоћу да осетим нешто, а не да замишљам како Космос улази у мене и ја постајем део њега. Курчево је да пенетрира а не да медитира.
А није да нисам покушавала да се уздигнем са таквима, све се убеђујући да ће следећем да се дигне како треба. Питање женског поноса, претпостављам. Авај, то дизање је трајало и трајало, а кад се коначно укрути да може да га угура, е, то траје колико и севање блица на руском „Зениту“. Џабе подешаваш бленду, сужаваш отвор, позираш на одстојању, кад блиц све заслепи, и само ти се смркне пред очима. И после ме неки од тих заумних питају зашто тако нападно колутам очима после сношаја.
„А зашто ти дркаш преда мном?“ одбрусила сам једном, који га је надркавао забуљен у моју пичку; трепавице му се озноје а очи му засузе док га не доведе у тврдо стање, и онда, уместо да ми га муне, да и ја засузим, он сврши по мојим стидним длакама. Сву ме улепи, као да у мудима има силиконски безбојни кит. Само што мене не китује. Вероватно га користи да се заштити од промаје у својој, иначе перманентно забринутој глави. Хоће то кад те спопадну велике мисли, а хтео би да их провериш у пракси. Можеш, али немој да их провераваш кад сам гола и ширим ноге да ми се рибица не убуђа од влаге. И немој да ми продајеш маглу ако не знаш која је сличност између магле и курца. Која је сличност? Па, и једно и друго кад се дигне много ти је леп дан.
Ако прескочим свађу о томе који је чији дан, и одмах пређем на тешење, редовно доживљавам плитак оргазам, туп и кисео. Није то због сувих сокова, у тим прогутаним тренуцима довољно сам подмазана сузама које нисам исплакала. Него се у мени, доле изнутра, све охлади и удрвени, као да се спремам за гинеколога који ће да ме прегледа до миле воље, џарајући прстом да себи улепша дан и да има чега да се сећа када га стрефи срчка или суспензија због нежељене трудноће његове медицинске сестре.
Иначе, ја имам неутралну пх-вредност. Лабораторијски доказано. Дакле, не мирише ми и захвална је за лизање. Али шта вреди кад лизачи не умеју да ме доведу до врхунца. Само ми раздраже вршак и онда морам прстима да се милујем и деси се да од силног запињања забијем палац у лижачева уста, или му ноктом огребем језик. Добро де, није то штројење. Као да је његова брада свилена, је ли. Ретки су џентлмени који натемпирају бријање мало пре него што ће да крену са оралним третманом.
Хало, фију, гукни да те чујем. Шта је, и ти мислиш да сам некаква недоправљена мудрица? Наравно да мислиш. Видим ти то по набору на панталонама. Не, није то због тога што немам факултетску диплому. И слепцу је кристално јасно да ми је тело давно дипломирало. Цака је, мој цакани чекачу, у нечем другом. Знаш, то ме научио један пристојни Шпанац, који није могао да се одлучи да ли је створен за мушкарце или за жене. Кад сам га питала, натакнута на њега целом дужином, како то да га таква дилема више забавља него што га раздире, он ми је казао: „Пуедо пагарме, порке аго ла лотериа“. То на нашем значи: „Могу да платим јер учествујем у лутрији“. Лепа мисао, некако ми дође певљива. Имала сам времена да још понешто научим да кажем на шпанском пошто сам му неко време помагала да изабере оног себе у којем ће више уживати.
Ма, у реду је и ако мислиш да сам надркани женски паметњаковић. Све је то у реду, тако природно да је скоро секси. Не, заиста, то може да те наложи да се докажеш у кревету. Само немој никад да ми кажеш да ти звучим као неко ко је променио пол. Онај прошли је поменуо нешто у том смислу. Зато је сада бивши. У сваком смислу.
Зоран Ћирић
