Док сам шетао том променадом, осећао сам термалне воде около. Дивно је то, разреди зеленило и вода ваздух, па ти изнутра не смета што је густо.
Размишљам, док ми у глави певушиш Армстронгову неку како си у рају док плешемо, колико сам далеко од твог дијафрагмичног пакла. Неко рече да се рак добија када се умориш од живота, а ја све нешто мислим да се теби десио од гомиле испушених цигарета… Ти си волела живот.
Није ми жао. Не мучим се мислима да ми недостајеш. Отишла си, нека си, чекам те у сну да ми јавиш јесу ли нас све време лагали да постоји тамо нешто или сада црви уживају у твом до смрти извајаном телу.
Каже Љубо да сам морбидан, а ја му кажем да је то права љубав. За мојом богињом су и црви луди. Немам ништа посебно да ти кажем, сем можда да се променада којом смо сваке године у овај летњи час шетали, није уопште променила. Сем кочија. Избацили су кочије ове године и драго ми је што ниси жива да то сазнаш. Знам да би те разочарало то да су због неспособног руководства ред и средство вожње промењени. Но добро, опет не жалим. Ти си своје одвозила. Кочије су отишле за тобом, коњ је остао да шета сам. Ионако си ти била романтична у овој борби двоје.
Срео сам ти оне цигане што си волела да их частиш. Питају, где си. Рекох да си отишла с Богом. Ђаво ти дојадио. Одсвираше ону од Бајрамовића на коју си волела да сломиш чашу, или барем шналу с косе. Пита циго, а што је толико волела ту песму. Кажем, мора да је било због неког швалера, ја циганску музику никад нисам волео.
Сад кад си негде тамо а ја свуда овамо, схватам да смо ми били два супротна универзума која су опстала заједно јер су се чудила како оно друго уопште може да живи тако како живи. И ето, победио сам. Твој се механизам у сату брже покварио. Но добро, признајем да ти помало и завидим. Чуо сам негде да си тамо вечно млад. То му дође сад да сам ја надрљао с овим борама, сећањима и болом у кичми, а да си ти тамо нека шипарица која скакуће по речици од пчелињег млека. Ваљда тако изгледа рај. Ако сам у праву, замолио бих те само да обучеш нешто плаво. Твој препланули тен ће доћи до изражаја у плавој, деколтираној хаљини, са дискретно изазовним изрезом на бутини… Ако ти Бог дозволи да будеш лепша од раја.
Молим те, јави ми јеси ли променила име тамо. Не бих да када се придружим вечитим јахачима, дозивам неку ружњикаву са запада, па да ми Бог услиши жеље. Остајем ти добро, и шетам и даље. Чекам да ме твоја кочија ипак негде, у мрклој ноћи, покупи с ове учмале стазе.
АЈША
