Почетна » РЕКВИЈЕМ ЗА ЈЕДАН САН

РЕКВИЈЕМ ЗА ЈЕДАН САН

од admin
0 коментар

Имам двадесет и кусур година.

Метар и шездесет.

Четрдесет и шест кила.

Дете од 3,5 године. Има шеснаест кила.

Сећам се дана кад сам пошла у школу. Имала сам 16 килограма и примили су ме јер сам знала да читам, сабирам и зајебавам педагога.

Мој живот тада није имао много зачкољица сем те да потичеш из породице угледних просветних радника, најстаријих у граду, дружиш се са књигама, салветама и комшијском балафурдијом.

Све би било јако идеално, расти под стакленим звоном, тако ситан и нежан, радовати се првом снегу, првом пољупцу, да све то није било прекинуто тиме што су се два брата навукла на хероин.

Тако једну дивну породичну идилу обогаћују затвори широм Србије, пакети хране, боксеви цигара, тата који шверцује цигаре из Бугарске за време инфлација, фрижидер у коме стоји само маргарин (на шта да га мажеш, мајку му…) и десет година агоније.

Смрт је најлакша опција.

Кад се довољно извијеш изнад тог муљавог тла и полетиш у своје висине, дочекају те вишегодишње забрањене везе где си шиканиран јер имаш етикету сестре наркомана.

Да сам се бар ја дрогирала… па да не жалим.

А онда пробаш све. Пробаш журке, фестивале, рејвовања, ликове с дредовима, лсд, спид, екстази… упознаш лика с којим постанеш најбољи пријатељ, треба да ти буде кум на венчању, има прелепу жену, сви смо јако слободни, припити и музикални.

А онда се он растане од жене, то више није то, мириш их у кревету, њу купиш из њихове куће, с њим разговараш месецима, разумеш сваки степен његовог лудила, бола, шизофреније. И он је 9 година био на хероину, био је и на игли, музичар је, има двоглас ђавола и Бога у себи, има очи пуне мора и пустиње истовремено.

Ти си стручњак за шизофренију. Ти лажеш и разумеш, вараш кад највише волиш и враћаш прстен дугогодишњој љубави, завршаваш факултет с просеком 9 а не појављујеш се на предавањима, не јебеш живу силу и само чаша и Ник Кејв разумеју твоју потамнелу душу.

Након две и по године, удајеш се за свог несуђеног кума. Рађаш му дете, мислили сте да сте физиолошки неспособни за такво што. Живите у малој соби по нормама госпође маме, волиш вашу мачку коју си сањала да се рађа кад си остала трудна. Пратиш га у свему, мајка си, жена си, курва си. Селите се у већи стан, уређујеш сваки педаљ стана прашином коју он воли да удише а бришеш трагове претераног алкохола, насиља, све заборављаш јер имаш циљ. Он је циљ. Он је поезија, он је вулкан, он је покренуо зло које имаш а добро које немаш измислио. Он је пио твоју крв, твоје чаше, твоје паре, твоју љубав, и повраћао у наручју све то. Враћао ти цех.

Док се једног јутра ниси погледала у огледало, пљунула стакло и изашла с дететом.

Отео ти је дете на пар дана, кренуо ножем на тебе, опет батинао… из очаја да не одеш. Јер те воли? Јер воли што си све њему таквом, што га знаш кад лаже а кад убија себе, што си његов џелар истине, што си његова бова када тоне у мору туга које и сам носи: остављен од оца пре рођења, дрогирање, дрогирање, дрогирање, флаша, жене.

Не може нормалан да разуме твоју љубав и давање. Када сијаш крај неког, када умиреш крај неког, и када ни рођено дете није добило љубав коју ви дајете једно другом годинама… болест је то.

Када такву љубав пошаљеш у етар јер ти је мука од страха и јада и прашине која те окружује деценијама већ…ниси светица. Исти си курац као и он. Али си замишљала бар да стојите усправно док се други млитаве.

Јебем ли га…. овај живот није реквијем некоме ни за један,ни за два дана.

Опело држим сама, свећу гасим ја, а и у гробу ћу се превртати зарад љубави коју носим дубље испод малих груди који се једва назиру испод ове изгореле блузе.

Реквијем је неадекватан синоним за живот који бирам сама.
АЈША

Можда ти се свиди

Оставите коментар