Гледај на то овако: Ја сам најбоља ствар која ти се никада није догодила, а ти си најбоља ствар коју сам икада имао. Знам да изгледа лоше, а тако и звучи. Али, не мари. Ово је последњи пут да смо пожелели најбоље за себе. Сада барем знамо да је погрешно покушати самоубиство у самоодбрани.
Гледај на то овако: Можеш побећи са мном, али не можеш побећи од онога што други зову «судбина». Исповедићеш ми се, поново, и поново, како си затруднела са погрешним човеком, а ја ћу те подсећати да си водила љубав само са онима које си пожелела. Све остало је кратко задржавање између поласка и одласка.
Гледај на то овако: Ипак си понекад довршавала моје реченице. Тада су те дрхтаве мисли постајале мудре и тихе. Као пољупци у зору. Као најава последњег дана у којем сам те држао за руку. Милост значи: нема милости, псу. Рекла си да си ово негде прочитала и понављаш тај цитат као да је закон. Боље си се сећала текстова, него мене чак и док смо били заједно. То је предивна лаж и због ње нико неће испаштати.
Гледај на то овако: Толико сам дуго глумио равнодушност да сам почео да личим на надгробни камен, тако да није остало више ништа од чега бисмо одустали. Облаци и звезде не могу да замене места. Премда одоздо изгледа као да деле исто небо у хармонији и миру. Али то је само привид који ствара хронични мрак. Кажу да је «унутрашња светлост» увек угашена, иначе не би била унутрашња. Вероватно да постоје неке ствари у нама које нам није дозвољено да видимо. Није то питање срца, то је питање горчине. Довољно си начитана да знаш колико је опасно када се помешају крв и жуч.
Гледај на то овако: имаш очев нос, имаш мајчину косу; јагодице, врат, обрве, усне, брада – такође су од сорте налик њиховој. Али, имаш моју душу. Тужна је као војничка труба која нема за кога да одсвира последње ура. Можда би помогло да добро проветриш спаваћу собу на спрату, када испратиш госте са свећом и шампањцем у рукама. Пала си на мом тесту јер сам одмах схватио да си најбоља.
