У чачанском Културном центру представљена је књига „Портал“, аутора Драгана Грбовића који је објаснио чудан назив дела, будући да нема везе са савременим медијским порталима. Књига је, како каже писац, други свет и размишљање о њему, како је тамо и када ћемо једног дана стићи на то место.
„Мотив ове књиге је живот. Борба кроз његов ток, однос према религији и вечитих питања где је тај други свет“, каже Грбовић за Нову.
Према његовим речима, тематика је како српска, тако и космополитска, везана за наше људе, поднебље али и све светске религије. Са једне стране је врло општа, а са друге изузетно интимна и лична. Женама је, наглашава, дао велики примат .
„Оне су заборављене у нашој историји, а њихова улога је много већа него што то чињенице и историјски подаци показују. Нарочито у животном делу која се не могу описати. Свака књига помало је аутобиографска, има фикције, мистике и она је есенција која ће се разводњавати након њеног читања”, закључује аутор.
Публика оцењује да Драган Грбовић, већ насловом, симболично уводи читаоца у имагинарни свет у којем реченички конзистентно, складно, читалачки питко отвара питања која окупирају човека од настанка когнитивне револуције па до данас.
„Открити смисао и сврху постојања у свету, па и животу, који је препун искушења, патње и трагедије која није само лична него је и колективна, представља неисцрпан извор филозофских, религијских и научних промишљања о извору снаге која човека држи на кугли земаљској и која га невидљивом силом нагони да, упркос свему, настави да бије битку која се зове живот, да настави да дише, да сања, да се смеје, да се радује, да буде спреман на следећи ударац судбине, уз неисцрпну наду да ће судбина оборити поглед пред њим, човеком горостасом, и рећи да је доста“, каже Тамара Грујић, блиска пријатељица аутора која помно прати његов књижевни рад и која је имала прилику да прочита рукопис, пре објављивања.
Још каже да „Портал“ није само књижевно дело, нити њене речи које пише о прочитаном рукопису пледирају да буду уобразиља књижевне критике, јер није књижевна критичарка.
“Моја маленкост је Драганов искрени пријатељи, судбинским плетивом заувек везан за њега и његову породицу, неко који је имао прилику да спозна његову суптилну природу и кога је пустио да завири у његову душу широку као Руска степа. Зато је за мене “ Портал “ исповест која осликава Драганов карактер, његова уверења, разуверене сумње, његову удбашку природу која на незнанце оставља утисак хладне дистанце, а он у ствари само има потребу да у складу са том природом мистификује свет око себе“, истиче она.
Драган је за угаони камен свог дела узео Бога и подједнако у делу заступио све три религије. На тај начин је читаоцу поручио да је Бог само један, а да на свету постоје само добро и зло, да је само та подела Божија, а све остале су само политички конструкти који међу људе уносе неспоразуме и мржњу која води у крвопролиће.
Посебно је, са великим поштовањем описао српског сељака, оног правог Србијанца са шајкачом, тежака који на шакама носи бразде узораних њива, на набораном челу осликану тугу, патњу и муку, у оку сузу за онима које је наџивео, а под шајкачом мудру главу, која воли слободно да мисли, да сазнаје, да учи, али која зна меру, и која пази колико језику допушта да се отпусти.
Жену, Српкињу, Србијанку, Драган је уздигао на пиједестал који јој заслужено припада, описао је величанственим придевима, уденуо њену скромну и ненаметљиву сенку из трошне сељачке куће, право међу иконе пред којима се скрушено и у тишини укућани моле.
„Бољи наклон својим прецима, Драган није могао дати. На крају, али најважније и оно што ће читаоцу изазвати сузу у оку, јесте епилог овог дела. Он се потпуно огољава пред непознатимчитаоцима, и по први пут удбашка дистанца руши се једноставним окретањем листа и читањем нове странице. Толико једноставно да сва мистификација нестаје и развејава се као равничарска магла. Драган је на ову исповест дуго чекао а чекали смо је и сви ми који га волимо и који у дубини својих срца тихо делимо његову бол коју већ годинама носи у себи. Коначно је смогао снаге и са нама поделио једну ноћ, један сан и разговор са сином. Очеви знају колика је снага потребна за то, а Драган нам је показао и доказао колико је храбар и колико је велико његово срце“, закључила је Тамара.
Драган Грбовић је Ужичанин који живи у Чачку. По занимању је дипломирани правник, сада пензионер. Са супругом и троје деце живи у Чачку. Пре прет година написао је и своју прву књигу „Света гора крај света“. Радио је дуго у разним службама безбедности, дипломатији, а неко време и у Русији. Одатле је и потекла љубав према књигама, нарочито због руских писаца.
