Српска православна црква и њени верници молитвено се, на данашњи дан 30. јануара по јулијанском, односно 12. фебруара по грегоријанском календару, сећају Света Три Јерарха, празник установљен у ХI веку за време владавине цара Алексија Комнина, када је дошло до расправе међу ученим људима тога доба који је од три јерарха највећи.
А три јерарха бејаху Свети Василије Велики, којег волеше и издизаше због његове чистоте и храбрости, Свети Григорије Богослов, којег красише недостижна дубина и висина ума у богословњу и Свети Јован Златоусти, који бејаше чудесно красноречив и са изузетном јасноћом излагаше веру.
Једни себе зато називаше василијани, други григоријани, а трећи јованини. Али реши се овај спор Божијом промишљу и на радост свих, када се епископу евхаитском Јовану указа визија у сну и најпре му дођоше један по један светитељ, а затим стадође сва тројица у великој слави и красоти пред њега и рекоше му: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно…нити има међу нама првог ни другог.“ И посаветоваше епископа Јована да им напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника.
Тако и би. Одредише дан 30. јануар када ова три јерарха молитвено славимо и дан који Грци славе и као свој највећи национални и школски празник.
– Службу Света Три Јерарха саставио је Епископ Евхаитски Јован, познати химнограф. Поред њега Свети Јован Дамаскин саставио је канон, Свети Нил Ксантопул саставио је стихире на Господи возвах, Свети Герман Патријарх цариградски саставио је и ниње на хвалитним стихирама. Међу богатом химнографијом налазе се и два похвална слова у част Тројици великих Јерараха.– пише Бранислав Илић, теолог.
Сваки од три јерарха има током године и дан када се слави самостално: Светом Василију Великом посвећен је 1./14. јануар, Светом Григорију Богослову 25. јануар/7. фебруар и Светом Јовану Златоустом су посвећена два датума у години 27. јануар/9. фебруар када се молитвено сећамо преноса моштију Светог Јована Златоустог и 13./26. новембар.
Сва три јерарха су нам оставила за узор своје животе како треба поступати као хришћанин и сваке Свете Литургије ми се сећамо њих, јер Свети Василије Велики и Свети Јован Златоусти саставише Свете Литургије које се до данас служе у Цркви и носе њихова имена.
Пост и вера — Василије,
Богословље — Григорије.
Милосрђе — Златоусти,
Златоусти, Медоусти!
Работници једног дела;
Три напосе — три ангела,
Три заједно ко Бог један,
Нит ко главни ни узгредан.
У вечности сви се слажу.
Једног вичеш — три помажу.
Једног певаш, сва три чују,
Једног славиш, три с“ радују.
Три човека — једно цело,
Три Јерарха – једно дело,
Три имена — једна слава,
Свој тројици — Христос глава.
Охридски пролог, Свети Николај Српски
Тропарь Святителей, глас 4.: Яко апостолов единонравнии и вселенныя учителие, Владыку всех молите мир вселенней даровати и душам нашим велию милость.
(Тропар светитељима, глас 4.: Ви који сте са Апостолима једнаки и учитељи Васељене, Владику свих молите: Да дарује мир Васељени и душама нашим белику милост.)
Кондак, глас 2.: Примио си, Господе, уместо насладе и одмора Твојих угодника, свештене и богоносне проповеднике, и велике учитеље, јер си Ти Једини који прослављаш Своје Свете: Примио си њихове подвиге и смрт више од сваког изобиља.
Снежана Недић
https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1961640337498487&id=1635113596817831
