Српски композитор Корнелије Ковач преминуо је данас у 81. години у Београду, потврђено је Танјугу у круговима блиским композитору. Ковач је био композитор, пијаниста и аранжер.
Рођен је у Нишу 1942. године, а прву композицију „Пусти тротоари” компоновао је са 14 година – 1956. године. Након што је био у многим босанским оркестрима, Ковач се придружио сарајевском рок бенду Индекси 1966. године, и са њима је већ следеће године свирао на турнеји по С С СР-у.
Ковач се септембра 1968. године преселио у Београд, где је основао Корни групу, која је 1974. представљала СФР Југославију на Песми Евровизије. Писао је музику за позориште, филмове, телевизију, као и за многе популарне извођаче попут Здравка Чолића, Бисере Валентић, Оливере Катарне, Лепе Брене.
Првих година после Корни групе Ковачеве композиције снимају Оливера Катарина, Бисера Велетанлић, Неда Украден, Мики Јевремовић, Миша Марковић, Лепа Брена. Крајем 1977. године планирао је оснивање југословенске супергрупе К2 коју је требало да чине: Јосип Бочек, Дадо Топић, Слободан Марковић, Карел (Чарли) Новак и Ратко Дивјак.
1979. године Корнелије се преселио у Енглеску где је учествовао у многим музичким пројектима. Неки од музичара са којима је Корнелије сарађивао су: Берни Марсден, гитариста групе Вајт снејк, Ханс Цимер, Пол Џонс, бивши певач групе Манфред мен, Енди Песк, Колин Хоџкинсон, Џоџи Хирота.
Његове песме су биле на многим албумима који су били издавани у: Југославији, Шпанији, Француској, Америци, Шведској, Холандији, Финској… Многе од њих су достигле платинасти или златни тираж. Од 1979. године, Корнелије Ковач је учествовао у многим пројектима у Шпанији као продуцент, композитор и аранжер.
„Био сам први југословенски композитор који се није бавио само уско оријентисаном и одређеном врстом музике. Уместо тога, комбиновао сам рок, класику, џез, етно, филмску и позоришну музику, желећи на тај начин да покажем и да, ако је права, музика заправо нема граница; да је игра. И да је као таква – најбоља… Ако бих на крају морао да направим неки закључак, да сумирам, рећи ћу вам искрено: нисам ни задовољан, а ни незадовољан оним што сам урадио. Најзад, имао сам срећу да живим у сјајним временима“, истакао је Ковач у интервјуу пре неколико година.
„Увек сам уживао када направим добру музику, ма ком жанру она припадала. И, када већ нешто напишем, онда то касније много пута преслушавам, размишљам о томе. Ретко када дотерујем јер мислим да је најбоље оно што прво изађе… Стваралачки чин је, иначе, веома нејасан: никада не знам од чега крећем. Тим пре што за разлику од приче или од текста, мелодију не можете да замислите; можете да је свирате, да је певушите, звиждите. И да онда гледате докле сте дошли. Поред тога, када сам писао мелодију, у већини случајева нисам имао текст; касније бих га углазбио. А углазбио сам толико песама наших великих песника: Очајну песму Милана Ракића, Песмо моја Јове Јовановића Змаја, Певам дању певам ноћу Бранка Радичевића, па Јована Дучића, Љубивоја Ршумовића, Бранка Ћопића…”, рекао је Ковач.
Поповић: Напустио нас је један од најзначајнијих композитора
Хроничар поп културе Петар Пеца Поповић рекао је Танјугу да нас је напустио један од најзначајнијих композитора са ових простора, поводом смрти Корнелија Бате Ковача.
Поповић је нагласио да је Ковач популарној музици на простору некадашње Југославије дао слободу, озбиљност и ширину, преноси Танјуг.
„То је композитор који се први успешно носио са проблемом авангардног и комерцијалног у популарној музици. Никада није дозволио да га заведе жижа јавности” рекао је Поповић.
