PROMOCIJA ZBIRKE PESAMA „JESAM“ Želke Avrić

Željka Avrić, pesnikinja, promoviše svoju zbirku pesama „Jesam“ u Biblioteci „Milutin Bojić“ u Beogradu, ulica Ilije Garašanina 5.

Promocija je u petak, 14.10. u 18,00 časova. Promociju vodi Karlo Astrahan.

Željka Avrić je autor pet pesničkih zbirki objavljenih od 2001. do 2016.godine – Portret, Zvezdarnica, Marginalije, Vremenik, Jesam. Piše i književne prikaze, objavljuje u književnim časopisima.

Recenzija pesničkog rukopisa  VREMENIK  Željke Avrić

VRATA  DANA OSMOGA

Gotovo svaki pisac, a pesnik ponajpre, piše Knjigu svoga postanja, i  po domostroju Promisli, re-kreira (gradeći svojevrsni replikat) i onu  biblijsku. Jer, jedno bez drugoga  ne ide, pošto  je Knjiga (uvek i navek)  jedna i jedincata. Izvor i ušće. Kao rasvit i suton, koji su jedan u drugom.

I Željka Avrić je na tome  teškom, je li  ispravno reći mravljem gradilištu, jer oni koji rade (i grade) Rečima, slični su onim vrednim Božjim stvorenjima koji slamkama podižu svoje vavilonske kule i neovdašnje piramide. Njen novi  poetski rukopis Vremenik, sagrađen je (podignut, satvoren) za ciglih, i sasvim dostantnih, sedam Tvorčevih  dana, što će reći da je od sedam ciklusa, koji obujmljuju pedeset  i  pet  pesama.

I sve je tu, na njenom Gradilištu; svi oni večni gradbeni, tvoriteljski elementi, bez kojih nema nikakve i nikoje gradnje i stvaranja. U Proslovu njene knjige je, logično, Reč. I više ništa ovome, od toga,  ne bi trebalo dodati. Reći. Sve je izrečeno, i pre nego što je zamišljeno!

Iz  Proslova – teče stvaranje. Vidljivog i nevidljivog. Zemaljskog, podnebeskog, nebeskog i nadnebeskog. Dan  prvi, i tako redom. Dani koji ne prolaze. Stvaranje koje ne prestaje.

Pesnikinja je vredna pomoćnica.  Prinosi svoje ciglice. Skrušeno. Posvećeno. P(r)oziva i priziva, slavi, uskrsava i vaznosi. Silazi u donje svetove, roni u arhetipske, mitske i religijske  slojeve ologošenog sveta: bezdana, tame, svetlosti, vode, zemlje, neba,bilja, cveća, životinja, ptica; nebeskih tela; ljudskog mravinjaka, u kome i dalje ruju (i rovare, truju)  one stare sudije, proroci, fariseji i trgovci; zlopate se pravednici i šibaju robovi. Sve je u simboličkom, alegorijskom i metonimijskom suodnosu i dosluhu sa starozavetnim i novozavetnim diskursom, kojim je obuhvaćeno sve – i ovo (nekakavo!) novo doba. Novostari  poredak.

Iz pesama Željke Avrić u ovoj knjizi izranja i plavi božanska lepota i isceliteljska, vaznesenjska moć cveća i bilja (ljiljan, bosiljak, lovor, bršljan, glog, pelin, maslina). Ali i  stotine lica i maski  čovekovih pojavljuje se: postava i tkanica starog čoveka;  njegovi tamni nagoni; ozverena priroda; farisejska narav; tužiteljska ostrašćenost; sudijska lakoumnost i  brzopletost;  ropska podanost; trgovačka gramzivost; bratska zlobnička zavist, posesivnost i surevnjivost. Ima li nešto što bi ovog napola palog stvora  spasilo? Što ga može iz zla  izbaviti? Nazire  li se makar trunak, slamka, krnjetak brvna, iverak barke koga bi  se  mogao domoći, i isploviti iz mutnog svrtnja koji ga je zahvatio i nosi? Teško da je na vidiku tako nešto!

Pa, ipak, ciklus  Dan sedmi kanda raskriljuje okance nade!  Pesma  Boje kojom se svevremeno razdanjuje Tvorčevo stvaranje (Njegova zaštitna povelja),  metonimijski zrcali, s jedne strane svu onostranu lepotu (i slabotinjsku  jakost!) svekolike  umetnosti, i s druge,  večne mene (i nezalazne promene) čovekovog uzrastanja i svenuća, odlaska i povratka.  Naslovna pesma Vremenik koja (kao izlazna vrata) nevidljivo zatvara knjigu, i istovremeno otvara završni dan Božjeg stvaranja sveta za Osmi dan koji pripada čovekovom tvoračkom pregnuću, odškrinjuje tračak nade i vere čoveku okovanom vremenom (Prometej na steni Novostaroga doba!), a zarobljenom njegovom polupalom (!)  prirodom.

Pesnička zidanica  Željke Avrić srezana je u dvostihu, tercinama  i katrenu, naizmenično slobodnim (pretežno)  i vezanim  stihom. Njen  poetski izraz  je strogo sveden, eliptičan, podvižnički uzdržan,  aforistički  zgusnut (pogdegde na granici haiku obrasca), iskristalisan u slikovno-zvučne poetske  lekseme sa  dubokim, aluzivno-evokativnim  poniranjima i prizivima.  Ponajbolje  pesme (a i sve ostale su izvanredne) u ovoj   knjizi, sa  antologijskim odblescima, su: Bosiljak,  Narcis, Glog,  Maslina, Ptice, Gavran, Zveri,  Vuk, Hijena, Trgovac, Levijatan, Boje, Mesta i Vremenik.

Eto, pored već ekspliciranih, još jednog  (dodatnog) književno opravdanog razloga svakome izdavaču (i čitaocu, dabome) da štampa i prigrli  Vremenik  Željke  Avrić.

U Novom Sadu,                                           Anđelko  Anušić

O Markovdanu  2014.